BIBLIJA KAJKAVSKI

IVANOVE EVADJELE

Svedočanstve Ivana Krstitelja
Ivanove glava 1
1 V početku je bila Reč, i Reč je bila s Bogom i Reč je bila Bog. (Reč je Kristuš)
2 On je v početku bil s Bogom.
3 Sve je po nemu stvoreno i nišče kaj je stvoreno nije bez nega stvoreno.
4 V nemu je bil život i život je bil svetlo ljudima.
5 I Svetlo svetli v mraku, i mrak ga nije zel.
6 Pojavil se človek, poslan od Boga, kom je bile ime Ivan.
7 Isti taj je došel kak svedok da svedoči za Svetlo, tak da svi po nemu moreju verovati.
8 On nije bil to Svetlo, nek da svedoči za Svetlo.
9 Svetlo istinito, koje rasvetluje sakega človeka, koji dojde na ovaj svet.
10 Bil je na svetu, i svet je stvoren po nemu, a svet ga nije vpoznal.
11 K svojima je došel, ali ga negvi nesu primili.
12 A svima koji su ga primili dal je vlast da postaneju deca Boža; čak i onima koji veruju v negvo ime:
13 Koji nesu rodjeni ni od krvi, ni od volje telesne, ni od volje čoveče, nek od Boga.
14 Reč je telom postala i nastanila se med nami. I mi smo gledeli slavu negvu, kak slavu Jedino-rodjenoga od Oca, pun milosti i istine.
15 Ivan za nega svedoči i viče: “Evo onoga za kega sem rekel: ‘Onaj koji posle mene dolazi pred menu je, jer je bil prije mene!’ ”
16 Zaistinu, svi smo mi primili od negve punine: milost za milost.
17 Jer, Zakon je bil den po Mojsiju, a po Jezušu Kristušu došla je milost i istina.
18 Boga nitko nigdar nije videl. Jedino-rodjeni Sin koji je na prsima Oca, On ga je objavil.
19 A ovo je Ivanove svedočanstve kad su mu Židovi zJeruzalema poslali neke svećenike i Levite da ga zapitaju: “Ke si ti?”
20 On je priznal; nije zatajil, nek je priznal: “Ja nisem Kristuš.”
21 Unda, kaj,” zapitali ga: “jesi li Ilija?” “Nisem,” odgovoril je on. “Jesi li Prorok?” “Ne,” odgovoril je.
22 Unda su mu rekli: “Pa ke si, da moremo odgovoriti onima koji su nas poslali? Kaj ti veliš sam o sebi?”
23 On je rekel: “Ja sem ‘Glas jednoga koji viče v pustinji: “Zravnajte put Gosponov!” ’ kak je rekel prorok Izaija.”
24 A oni koji su bili poslani bili su od farizeja.
25 Oni ga zapitali: “Zakaj unda krstiš kad zbilja nisi ni Kristuš, ni Ilija, ni Prorok?”
26 Rekel im Ivan ovak: “Ja krstim zvodu, a med vami stoji netko kega vi ne poznate.je
27 On je onaj koji dolazi posle mene. Ja mu nisem vreden odvezati remene na obući.”
28 To se dogodilo v Betaniji, s onu stranu Jordana, gde je Ivan krstil.
29 Zutrašni den Ivan je videl Jezuša gde dolazi k nemu pa rekel: “Evo gle, Janje Bože koje vzimlje greh sveta!
30 Ovo je onaj za kega sem vam rekel: ‘Posle mene dolazi človek koji je pred menu jer je bil prije mene.’
31 Ja ga nisem poznal. Ali ja sem zato došel krstiti zvodu da On bude objavljen Izraelu.”
32 A Ivan je posvedočil ovak: “Videl sem Duha gde je zišel s neba kak golub i ostal na nemu.
33 Ja ga nisem poznal, ali mi je rekel onaj koji me je poslal da krstim zvodu: ‘Na kega buš videl da se spusti Duh Sveti i ostane na nemu, to je onaj koji krsti z Duhom Svetim.’
34 I ja sem to videl i svedočim da je ovo Sin Boži.”
35 Zutrašni den je Ivan opet stajal tu s dvojicom svojih vučenikof;
36 I kad je videl Jezuša da prolazi, rekel je: “Evo Janje Bože!”
37 Kad su negvi vučeniki čuli gde tak veli, pošli su za Jezušom.
38 Unda se Jezuš okrenul, pa kad je videl da idu za njim, rekel im: “Kaj vi iščete?” A oni su mu odgovorili: “Rabbi,” (prevedeno znači Vučitelj): “gde ti prebivaš?”
39 On im rekel: “Dojdite i vidite,” I oni su očli, i vidli su gde on boravi, pa su ostali kod nega onaj den (to je bile oko desete vure).
40 Jeden od dvojice koji su, čuli Ivanove reči, pošel je za Jezušom, bil je to Andrija, brat Šimuna Petra.
41 On se najprije sastal s svojem bratom Šimunom pa mu rekel: “Našli smo Mesiju,” (prevedeno znači: Kristuš.)
42 I on ga dopelal k Jezušu i kad ga Jezuš spazil, rekel mu: “Ti si Šimun, sin Jonin; ti se buš zval Kefa,” (prevedeno znači: Kamen.)
43 Zutrašni den Jezuš je odlučil pojti v Galileju. Onda se sastal s Filipom pa mu rekel: “Pojdi z menu!”
44 Filip je bil iz Betsaide, iz Petrovog i Andrijinog grada.
45 Filip se sastal s Natanaelom i rekel mu: “Našli smo onoga o kom je Mojsije pisal v Zakonu i Proroci isto tak! To je Jezuš, sin Josipa iz Nazareta.”
46 Natanael mu rekel: “Kaj more nekaj dobro dojti iz Nazareta?” Filip mu rekel: “Dojdi buš videl.”
47 Jezuš je opazil Natanaela gde mu se približava pa je rekel za nega: “Evo pravog Izraelca, v kojem nema prevare.”
48 Natanael mu rekel: “Kak me ti poznaš?” Jezuš mu odgovoril: “Prije nek te Filip pozval, videl sem te kad si bil pod smokvom.”
49 Natanael mu odgovoril: “Vučitelju, Ti si Sin Boži! Ti si Kral Izraelov!”
50 Jezuš mu odgovoril i rekel: “Kaj mi veruješ zato kaj sem ti rekel: ‘Videl sem te kad si bil pod smokvom?’ Buš ti videl još i veće stvari od tega.”
51 On mu rekel: “Zbilja, istinu ti govorim, od sad bute vidli otvoreno nebo i enđele Bože gde ideju gore i dolje nad Sinom Čovečim.”

Ivanove glava 2
Jezuš pretvara vodu v vino
1 Trećega dana bila je ženidba v Kani Galilejskoj, a bila je tam i mati Jezušova.
2 Na svadbu je bil pozvan i Jezuš zajedno s svojim vučenikima.
3 Kad nestane vina, rekla je Jezušu negva mati: “Nemaju vina.”
4 Jezuš joj odgovoril: “¸eno, kaj imaju tvoje brige zmenu? Moj čas još nije došel.”
5 Nato je negva mati rekla slugama: “Kaj vam got veli, napravite.”
6 Tam je bile postavljeno šest kamenih posuda kaj su bile za običajno pranje Židovima, od kojih je svaka imala dve do tri mere.
7 Jezuš je rekel: “Napunite posude zvodu!” I oni ih napunili do vrha.
8 On im je rekel: “Zagrabite sad i odnesite k ravnatelu stola ženibbe!” I oni su mu odnesli.
9 Kad je ravnatelj stola ženidbe probal vodu pretvorenu v vino, nije znal otkut je vino, (ali su znale sluge koje su zagrabile vodu,) Ravnatelj stola je pozval zaručnika,
10 Pa mu rekel: “Svaki človek iz početka znosi dobro vino, a kad se gosti dobro napijeju, unda ono slabje; a ti si čuval dobro vino do sad.”
11 Tim je znamenima Jezuš počel svoja čuda v Kani Galilejskoj i objavil svoju svoju; a negvi vučeniki su poverovali v nega.
12 Posle tega zišel je Jezuš s svoju materu, svoju braću i svojim vučenikima v Kafarnaum i tu nesu bili puno danof.
13 Bila je blizu židovska Pasha, pa je Jezuš očel gore v Jeruzalem.
14 I našel v hramu prodavače volof, ovcef i golubof i menjače penez gde trguju.
15 On je napravil bič od štrika, i sve ih steral vun z hrama, skup s ovcima i volima, a menačima penez je rastepel peneze i stole sprevrnul.
16 A prodavačima golubof rekel: “Nosite te sve odovud! Ne delajte tržnicu od doma mojeg Oca!”
17 Negvi se vučeniki setili da je napisano: “Revnost me grize za tvoj dom.”
18 A Židovi mu prigovorili i rekli: “Kad sve to delaš, ke nam znak s tim pokazivaš?”
19 Jezuš im odgovoril i rekel: “Srušite ovaj hram, i Ja ću ga v tri dena opet podignuti.”
20 Unda su mu odgovorili Židovi: “Četrdeset i šest godina građen je ovaj hram, a ti ga buš podigel v tri dana?”
21 Ali On je govoril o hramu svojeg tela.
22 Kad je vskrsnul od mrtvih, negvi su se vučeniki setili da im je to rekel, pa su verovali Pismu i reči koje im je Jezuš objavil.
23 Dok je Jezuš živel v Jeruzalemu o svetku Pashi, puno ih je bilo kaj su počeli verovati v nega, jer su vidli čuda koja je delal.
24 Ali im se sam Jezuš nije poveraval, jer ih je sve poznaval.
25 Nemu ni trebalo da mu ke da svedočanstvo o človeku, jer je sam poznaval človekovu nutrinu.

Ivanove glava 3
Razgovor s Nikodemom
1 Bil je neki človek po imenu Nikodem, farizej, vladar židovski.
2 Taj človek došel je vnoći k Jezušu pa mu rekel: Vučitelju, mi znamo da si od Boga došel kak vučitelj, jer nitko ne more delati čuda koja ti delaš ak Bog nije s nim.
3 Jezuš mu odgovoril: “Zbilja, istinu ti velim, ke se ponovno ne rodi, taj ne more videti kralevstva Božega.”
4 Odgovoril mu Nikodem: “Kak se more človek, kad je već star, roditi? Kaj more po drugi put vlesti v utrobu matere i roditi se?”
5 Jezuš mu odgovoril: “Zbilja, istinu ti velim, ke se ne rodi od vode i Duha Svetoga, taj ne more vlesti v kralevstvo Bože.
6 Kaj je rodjeno od tela, telo je; kaj je rodjeno od Duha, duh je.
7 Ne čudi se kaj sem ti rekel: ‘Moraš se ponovno roditi.’ (Duhovno rodjenje)
8 Vjetar puše gde hoće, čuješ mu šum, ali ne moreš reći otkud dolazi ni kam ide. Tak je i s svakim onim koji je rodjen od Duha.”
9 Nikodem mu rekel: “Kak to more biti?”
10 Jezuš mu odgovoril: “Ti si uvažen vučitelj v Izraelu, a to ne razmeš?
11 Zbilja, istinu ti velim: Mi ti govorimo ono kaj znamo, svedočimo za ono kaj smo vidli, a vi ne primate našeg svedočanstva.
12 Ak mi ne verujete kad sem vam rekel zemalske stvari, kak mi bute verovali ak vam reknem nebeske?
13 Nitko nije vzišel na nebo, sem onoga koji je zišel s neba, a to je Sin Čoveči koji je na nebu.
14 Kak je i Mojsije podignul zmiju v pustinji, isto tak mora biti podignut Sin Čoveči,
15 da svak ke veruje v nega ne propadne nek da ima život večni.
16 Jer Bog je tak ljubil svet da je dal svojeg Jedino-rodjenog Sina, da ni jeden ne propadne koji v nega veruje već da ima život večni.
17 Jer Bog nije poslal svojeg Sina na svet da sudi svetu; nek da se svet more po nemu spasiti.
18 Onaj ke veruje v nega, taj nije osudjen; ali onaj ke ne veruje već je osudjen, jer nije veroval v ime jedino-rodjenog Sina Božega.
19 V ovom je sud: Svetlo je došlo na svet, a ljudi su voleli kmicu rajše nek Svetlo, jer su im dela bila zla.
20 Jer svak ke dela zlo mrzi svetlo niti ne dolazi k svetlu, da ne dojdeju na vidlo negva dela.
21 Onaj koji dela kaj je pošteno dolazi k svetlu, da bi se vidlo da su negva dela napravlena v Bogu.”
22 Posle tega došel je Jezuš s svojim vučenikima v pokrajinu Judeju, i tu se kod njih zadržal i krstil.
23 Ivan je isto tak živel i krštaval v Enonu, blizu Salima, jer tam je bile puno vode. Svet je dolazil i i dal se krstiti.
24 Jer Ivan još nije bil zaklučan v tamnicu.
25 Tak unda je nastala rasprava med nekim Ivanovim vučenikof i nekim Židof o krštenju.
26 Došli su k Ivanu pa mu rekli: “Rabbi, eno onaj koji je bil stobu s onu stranu Jordana i komu si ti v prilog svedočil, On krsti i svi idu k nemu.”
27 Ivan je odgovoril i rekel: “Človek ne more nišče primiti ako mu nije dano s neba.
28 A vi ste mi svedoki da sem rekel: ‘Ja nisem Kristuš,’ nek, ‘ja sem poslan pred nim.’
29 Onaj ke ima zaručnicu, taj je zaručnik. Ali zaručnikov prijatelj, koji stoji i sluša ga, od srca se veseli zaručnikovu glasu. Moje je veselje sad doseglo vrhunec i ispunilo se.
30 On se mora povećati, a ja smanjiti.
31 Ke dolazi odozgor, on je iznad svih; ke je s zemlje, on je zemaljski i zemaljski poveda, ke dolazi s neba, on je nad svima!
32 On svedoči za ono kaj je videl i čul, a nitko ne prima negva svedočanstva.
33 Ke je primil negvo svedočanstvo, potvrduje da je Bog istinit.
34 Jer onaj kega je Bog poslal, taj poveda Bože reči, jer Bog ne daje Duha na meru.
35 Otec ljubi Sina i sve je predal nemu v ruku.
36 Onaj ke veruje v Sina ima život večni; a ke ne veruje Sinu ne bu videti života, već gnjev Boži ostaje na nemu.”

Ivanove glava 4
Jezuš v Samariji
1 Kad je Gospon zeznal da su farizeji čuli da Jezuš dobiva više vučenikof i više ih krsti nek Ivan
2 (premda sam Jezuš nije krstil, već negvi vučeniki),
3 očel je On Judeju i vrnul se opet v Galileju.
4 Moral je projti prek Samarije.
5 Tak je dsošel v samarijski grad zvani Sihar, blizu zemljišta koje je dal Jakov svojem sinu Josipu.
6 Tu je bil zdenec Jakovljev. Jezuš je, zmoren od puta, sedel tak na zdencu. To je bile oko šeste vure.
7 Vto je došla neka žena Samarijanka da zagrabi vode. Jezuš joj rekel: “Daj mi piti.”
8 Njegvi vučeniki su očli v grad kupiti jela.
9 Samarijanka mu odgovorila: “Kak to da ti kak Židov iščeš od mene, Samarijanke, da se napiješ?” Židovi se ne druže s Samarijancima.
10 Jezuš joj rekel: “Kad bi ti znala za dar Boži i ke je onaj koji ti veli: ‘Daj mi piti,’ ti bi od nega iskala i On bi ti dal žive vode.”
11 Odgovorila mu žena: “Nemaš ščim ni zagrabiti, Gospone, a zdenec je dubok! Otkud ti unda živa voda?
12 Kaj si veći od našega oca Jakova, koji nam dade ovaj zdenec? I on sam pil je iz nega i sinovi negvi i stoka negva!”
13 Jezuš joj rekel: “Ke got pije od te vode, opet će ožedneti.
14 A ke got pije od vode koju ću mu ja dati, ne bu nikad ožedneti, nek voda koju ću mu Ja dati postat će v nemu izvor vode koja teče v život večni.”
15 Žena mu rekla: “Gospone, daj mi te vode da više ne žeđam i ne dolazim sim zagrabati.”
16 Jezuš joj rekel: “Idi, pozovi svojeg muža pa se vrni sim!”
17 A žena mu rekla: “Ja nemam muža.” Jezuš joj rekel: “Dobro si rekla: ‘Ja nemam muža,’
18 jer si imala pet muževa, a onaj kega sad imaš nije ti muž, to si po istini rekla.”
19 Gospone, vidim da si prorok,” rekla mu žena.
20 Naši su se oci klanjali na ovoj gori, a vi velite da je Jeruzalem mesto gde se treba klanjati.”
21 Jezuš joj rekel: “Veruj mi, ženo, dolazi čas kad se nećete klanjati Ocu ni na ovoj gori ni v Jeruzalemu.
22 Vi ne znate čemu se klanjate; mi znamo čemu se klanjamo, jer spasenje dolazi od Židova.
23 Ali dolazi čas, i već je tu, kad se bu pravi i istiniti klanjatelji klanjali Ocu v duhu i v istini, jer Otec išće takve da mu se klanjaju.
24 Bog je Duh, i koji mu se klanjaju, moraju mu se klanjati v duhu i istini.”
25 Žena mu rekla: “Znam da ima dojti Pomazanik, (koji se zove Kristuš). Kad on dojde, sve nam bu objavil.”
26 Jezuš joj rekel: “Ja koji govorim stobu je On.”
27 V taj čas stigli su negvi vučeniki, i oni su se čudili kaj je govoril s ženom, ali ipak ni jeden ga ne zapital: “Kaj iščeš?” Ili: “Zakaj govoriš s njom?”
28 Unda je žena ostavila svoj vrč i očla v grad, pa javila ljudima:
29 Dojdite i vidite človeka koji mi rekel sve ono kaj sem napravila! Nije li to Kristuš?”
30 Unda su oni zišli iz grada i došli k nemu.
31 A dotle su vučeniki molili Jezuša: “Vučitelju, jedi.”
32 A On im rekel: “Ja imam za jesti jelo za koje vi ne znate.”
33 Počeli su unda vučeniki pitati jeden drugega: “Kaj mu je netko donesel jelo?
34 Jezuš im rekel: “Moje je jelo da vršim volju onoga koji me je poslal i dovršim negvo delo.
35 Kaj vi ne velite: ‘Još ima četiri meseca i unda bu došla žetva?’ Evo gle, velim vam; podignite svoje oči te pogledajte nive kak se već beliju za žetvu!
36 A onaj koji ženje prima plaću i skuplja rod za život večni, da bi se zajedno veselilili onaj koji sije i onaj koji ženje.
37 Tu se obistinuje poslovica: ‘Jeden je sijač, drugi je žetelec.’
38 Ja sem vas poslal da ženjete ono oko čega se niste trudili. Drugi su se trudili, a vi ste ušli v plod nijova truda.”
39 Puno Samarijanaca iz onoga grada počeli su verovati v nega zbog ženinega svedočanstva: “On mi rekel sve kaj sem napravila.”
40 Pa kad su Samarijanci došli k nemu, zamolili ga da ostane kod njih. On je ostal tam dva dana.
41 Puno ih je više počelo verovati v nega zbog negve vlastite reči,
42 Unda su oni rekli ženi: “Sad verujemo, ne više zbog tega kaj ti tak veliš, nek kaj smo sami čuli i znamo da je to zaistinu Kristuš, Spasitelj sveta.”
43 Posle dva dana pošel je On otud i očel v Galileju.
44 Sam je Jezuš rekel da prorok nema časti v svojem rodnom kraju.
45 Kad je stigel v Galileju, Galilejci ga lepo primili, jer su vidli sve kaj je napravil v Jeruzalemu za vreme svetka. Jer su i oni sami zišli na svetek.
46 Tak je ponovno došel v Kanu Galilejsku gde je pretvoril vodu v vino. Tu je bil neki kralevski činovnik komu je sin boloval v Kafarnaumu.
47 Kad je čul da je Jezuš došel iz Judeje v Galileju, očel je k nemu pa ga zamolil da dojde i ozdravi mu sina, koji je bil na vmrlu.
48 Jezuš mu unda rekel: “Ak vi ljudi ne vidite znamenje i čuda, vi nikak ne verujete.”
49 Rekel mu kralevski činovnik: “Gospone, dojdi prije nek mi vmre dete!”
50 Rekel mu Jezuš: “Idi, tvoj sin živi!” I človek je poveroval reči koju mu je rekel Jezuš pa očel svojim putem.
51 Dok je još išel dole, došle su pred nega negve sluge pa mu javile: “Tvoje je dete živo!
52 Unda ih on zapital za vuru v koje se ono počelo osećati bolje. A oni su odgovorili: “Čera ga v sedmu vuru pustila groznica.”
53 Unda je otec razmel da je to bile baš v onu vuru v koje mu je Jezuš rekel: “Tvoj sin živi!” I on je poveroval i sav negev dom.
54 To je opet bile druge znamenje koje je napravil Jezuš kad se vrnul iz Judeje v Galileju.

Ivanove glava 5
Jezuš pravi Boži Sin
1 Posle tega bil je židovski svetek pa Jezuš vzide v Jeruzalem.
2 V Jeruzalemu, kod ovčih vratof, bilo je kupališče, koje se hebrejski zove Bethesda. Ima pet trijemova.
3 V nima je ležalo pune ljudi bolesnikof, slepih, hromih i uzetih; oni su čekali da se pomuti voda.
4 Anđeo bi Gosponov silazio v određeno vreme v kupelj i pomutio vodu; ke bi prvi vlezel čem se voda pomutila, ozdravil bi makar boloval od bile kakve bolesti.
5 Tu je bil neki človek koji je bolesten ležel trideset i osem let.
6 Kad ga spazil Jezuš gde leži i kad je doznal da je već dugo vremena v tom stanju, rekel mu: “Bili li štel ozdraviti?”
7 Odgovoril mu znemogli bolesnik: “Gospone, ja nemam nikega da me spusti v kupelj kad se pokrene voda, a dok ja dojdem, drugi zideju prije mene.”
8 Jezuš mu rekel: “Ustani, zemi svoju postelju i hodi.”
9 I odmah je ozdravil taj človek, pa zel svoju postelju i počel hodati. A taj je den bil svetek Sobotni den.
10 Zato su Židovi rekli onomu koji je ozdravio: “Ovo je Sobotni den, pa nije dopušteno da nosiš postelju.”
11 A on im odgovoril: “Onaj koji me ozdravil rekel mi: ‘Zemi svoju postelju i hodi.’ ”
12 Unda ga oni zapitaju: “Ke je taj človek koji ti je rekel: ‘Zemi svoju postelju i hodaj’?”
13 A ozdravljenik nije znal ke je. Jezuš je već ščeznul, jer je bile pune sveta na tem mestu.
14 Posle tega namjeri se na nega Jezuš v hramu pa mu rekel: “Eto, ozdravil si! Više ne grieši, da ti se kaj gore ne bi dogodilo!”
15 Človek je očel i rekel Židovima da je Jezuš onaj koji ga je ozdravio.
16 Židovi su unda progonili Jezuša i gledeli da ga ubiju, zbog tega kaj je to napravil na Sobotni den.
17 A Jezuš im odgovoril: “Otec moj do sad neprestano dela, pa i Ja neprestano delam.”
18 Zato su Židovi još više gledeli da ga ubiju, jer je ne same kršio Sobotni den nek i Boga nazival svojim Ocem, zjednačil se s Bogom.
19 Jezuš im unda odgovarajući rekel: “Zbilja, istinu vam velim, Sin ne more nišče sam od sebe delati, nek ono kaj vidi da dela Otec. Jer sve ono kaj dela Otec, isto tak dela i Sin.
20 Jer Otec ljubi Sina i pokazuje mu sve ono kaj On sam dela. A On će mu pokazati još i veća dela od ovih, da se vi morete čuditi.
21 Jer kak Otec uskrsava mrtve i daje im život, tak isto i Sin daje život komu On hoće.
22 Jer Otec ne sudi nikomu, već je sav sud dal Sinu,
23 tak da svi ljudi poštuju Sina isto onak kak poštuju Oca. Onaj ke ne poštuje Sina, ne poštuje ni Oca koji ga je poslal.
24 Zbilja, istinu vam velim, onaj ke posluša moju reč i poveruje v onoga koji me je poslal, ima večni život. On ne dolazi na sud, nek je već prešel iz smrti v život.
25 Zbilja, istinu vam velim, dolazi čas, i već je tu, kad će mrtvi čuti glas Sina Božega, i oni koji ga buju čuli živjet će.
26 Jer kak Otec ima život v sebi, tak je i Sinu dal da ima život v sebi.
27 I dal mu je vlast da sudi, jer je Sin Čoveči.
28 Ne čudite se tem! Jer dolazi čas kad će svi koji počivaju v grobovima čuti negev glas,
29 pa će izići iz njih; oni koji su delali dobro, v uskrsnuće života; a oni koji su delali zlo, v uskrsnuće suda.
30 Ja sam od sebe ne morem nišče delati. Kak čujem, sudim, i moj je sud praveden, jer ne tražim svoju volju, nek volju onoga koji me je poslal.
31 Ak Ja svedočim sam za sebe, moje svedočanstvo nije verno.
32 Ima Drugi koji svedoči za mene, i znam da je istinito svedočanstvo koje daje o meni.
33 Vi ste poslali k Ivanu izaslanike, i on posvedoči za istinu.
34 Ja ne uzimam svojeg svedočanstva od človeka, nek ovo govorim da se vi spasite.
35 On je bil svjetiljka koja gori i svetli. A vi ste se šteli same čas radovati v njezinu svetlu.
36 Ali Ja imam svedočanstvo veće od Ivanova; dela koja mi je Otec dal izvršiti—baš ova dela koja delam— svedoče za mene da me je poslal Otec.
37 Otec koji me je poslal osobno, svedoči za mene. Vi niti ste ikada čuli negva glasa, niti ste vidli oblik negev.
38 Nemate ni reči negve da prebiva v vama, jer ne verujete onomu kega je poslal.
39 Vi istražujete Pisma, mislite da imate v nima život večni; a baš ona svedoče za mene.
40 Ali vi nećete dojti k meni da primite život.
41 Ja ne uzimam slave od ljudi.
42 Ja vas poznajem; vi nemate v sebi ljubavi Bože.
43 Ja sem došel v ime Oca mojeg, a vi me ipak ne primate. Ak bi drugi došel v svoje ime, nega bi primili.
44 Kak morete verovati vi koji primate slavu jeden od drugoga, a ne iščite slave koja dolazi od jedinog Boga?
45 Nemojte misliti da ću vas tužiti Ocu; ima jeden koji vas optužuje, i to Mojsije, v kega se uzdate.
46 Jer, kad bi verovali Mojsiju, verovali bi i meni, jer on je o meni pisao.
47 Ali ak ne verujete negvim Pismima, kak ćete verovati mojim rečima?”

Ivanove glava 6
Jezuš umnaža kruh. Ide po moru
1 Psle tega očel je Jezuš na drugu obalu Galilejskog mora, koje je Tiberijadsko more.
2 Jake pune ljudi išlo za njim, jer su gledeli čuda koja je delal na bolesnicima.
3 Jezuš se uspeo na goru i tam sjeo s svojim vučenikima.
4 Pasha, židovsk svetek, bil je blizu.
5 Unda je Jezuš podignul oči pa, kak je videl da jake pune ljudi dolazi k nemu, rekel je Filipu: “Gde da kupimo kruha da ovi ljudi jedu?”
6 To je rekel da ga skušava. Sam je znal kaj će napraviti.
7 Filip mu odgovoril: “Za dvjesta denara kruha ne bi bile dosta za njih da svaki od njih nekaj malo dobije.”
8 Unda mu jeden od negvih vučenikof, Andrija, brat Šimuna Petra, rekel:
9 Ima tu jeden dječak s pet ječmenih kruhof i dve ribice. Ali kaj je to za tolike?”
10 Unda im rekel Jezuš: “Napravite da ljudi posjedaju.” Bile je puno trave na onom mestu pa posjeda tam oko pet tisuća ljudi.
11 Unda je Jezuš zel kruhove, i kad je zahvalio Bogu razdijelio ih vučenikima, a vučeniki onima koji su posjedali; isto im tak od riba dal kolko su šteli.
12 Kad su se nasitili, rekel je svojim vučenikima: “Skupite preostale komadiće da nišče ne propadne.”
13 Tak su oni pokupili i napunili dvanaest košara komadića od pet ječmenih kruhof, kaj je preostalo onima koji su jeli.
14 Unda oni ljudi, kad su vidli čudo koje je napravil Jezuš, rekli su: “Ovo je zaistinu prorok koji ima dojti na svet.”
15 A kad je Jezuš zeznal da će oni dojti da ga silom uhvate i postaviju kralem, On je opet krenuo, posve sam, v goru.
16 Kad je nastala večer, negvi vučeniki su sišli na more pa ušli v lađicu.
17 A bili su na putu prema Kafarnaumu, na drugoj strani mora. Već se i smrklo, a Jezuš još nije došel k njima.
18 Unda se more uzdizalo od silnog vjetra.
19 Kad su veslajući prevalili oko dvadeset pet do trideset stadija, ugledaju Jezuša gde hoda po moru i približuje se k lađici. Oni se prestraše.
20 A On im rekel: “Ja sem; ne bojte se.”
21 Unda ga s radošću prime v lađicu, a lađica se odmah našla na obali kam su smjerali iti.
22 Zutrašni den jake pune ljudi kaj je stajalo na drugoj obali mora opazi da tam nije bile druge lađice, nek same jedna v kojoj su bili negvi vučeniki, i da Jezuš nije vlezel v nju s svojim vučenikima, već da su vučeniki sami otplovili.
23 Međutim, tam iz Tiberijade stignu neke lađice v blizinu mesta gde su jeli kruh pošto je Gospon dal zahvalu.
24 Kad je pune naroda vidlo unda da tu nema ni Jezuša ni negvih vučenikof, ušli su v lađice i došli su v Kafarnaum da iščeju Jezuša.
25 A kad su ga našli na drugoj strani mora, zapitali su ga: “Vučitelju, kad si sim došel?”
26 Jezuš im rekel: “Istinu vam velim, ne iščete me vi zato jer ste vidli znamenje, nek jer ste jeli one kruhove i nasitili se.
27 Nastojte sebi pribaviti ne propadljivu hranu, već hranu koja ima trajnost za život večni i koju će vam dati Sin Čoveči, jer nega za to ovlasti Bog Otec!”
28 Unda mu oni reknu: “Kaj da napravimo, da moremo delati dela koja Bog hoće?”
29 Jezuš im rekel: “Ovo je delo od Boga, tak da verujete v onoga kega je on poslal.”
30 Oni ga nato zapitaju: “Koji buš unda znak napravil, da ti poverujemo kad ga vidimo? Koje je tvoje delo?”
31 Naši su oci jeli manu v pustinji, kak stoji napisano: ‘Dade im kruh s neba za jesti.’ ”
32 Jezuš im unda rekel: “Zbilja, istinu vam velim, Mojsije vam nije dal kruha s neba; nek naprotiv, Otec moj vam daje pravi kruh s neba.
33 Jer kruh je Boži onaj koji silazi dolje s neba i daje život svetu.”
34 Nato mu reknu: “Gospone daj nam uvijek taj kruh!”
35 Jezuš im rekel: “Ja sem kruh života. Ke dolazi k meni, ne bu nikad ogladnjeti. Ke veruje v me, sigurno ne bu nigdar ožednjeti.
36 Ali rekel sem vam: Gledeli ste me, a ne verujete.
37 Svaki onaj kega mi dade Otec došel bu k meni. A ke dojde k meni, sigurno ga neću odbaciti.
38 Jer Ja sem zišel s neba ne da vršim svoju volju, nek volju onoga koji me je poslal.
39 A ovo je volja onoga koji me je poslal; da nikega od onih koje mi dade ne izgubim, već da ga uskrsnem v posljednji den.
40 Da, i to je volja Oca mojeg koji me je poslal da svaki koji vidi Sina i veruje v nega dobije život večni i da ga ja uskrsnem v posljednji den.”
41 Židovi su međutim grundali protiv nega kaj je rekel: “Ja sem kruh koji je zišel s neba.”
42 Oni su pitali: “kaj nije ovo Jezuš, Josipov sin, kom poznajemo oca i mater? Kak to da on sad more reći: ‘Ja sem zišel s neba’?”
43 Zato im Jezuš rekel: “Ne grundajte metsobu!”
44 Nitko ne more dojti k meni ak ga ne privuče Otec koji me je poslal. I ja ću ga uskrsnuti v posljednji den.
45 V Prorocima stoji napisano: ‘Svi će oni biti vučeniki Boži.’ Svaki človek koji sluša Oca i prima negvu nauku, dolazi k meni.
46 Ne da je ke videl Oca, sem onoga koji je od Boga; On je videl Oca.
47 Zbilja, istinu vam velim, onaj koji veruje v Mene ima večni život.
48 Ja sem kruh života.
49 Oci vaši jeli su manu v pustinji i pomrli su.
50 Ovo je onaj kruh kaj s neba silazi da onaj ke od nega jede ne vmre.
51 Ja sem živi kruh koji je zišel s neba. Ak koji človek jede od ovoga kruha, taj će živjeti zavek. I kruh koji ću mu ja dati moje je telo, koje ću Ja dati za život sveta.”
52 Židovi su se unda prepirali med sobu i govorili: “Kak nam ovaj more dati telo svoje za jesti?”
53 Jezuš im unda rekel: “Zbilja, istinu vam velim, ak ne jedete tela Sina Čovečega i ne pijete krvi negve, vi nemate života v sebi.
54 Ke got jede telo moje i pije krv moju, ima život večni. Ja ću ga uskrsnuti v posljednji den.
55 Telo je moje zaistinu jelo i krv je moja zaistinu piće.
56 Ke jede telo moje i pije krv moju, ostaje v meni i ja v nemu.
57 Kak je i mene poslal živi Otec, a Ja živim zbog Oca, tak će i onaj koji se na meni hrani živjeti za mene.
58 Ovo je kruh koji je zišel s neba. Ne onakav kak su vaši oci jeli manu i mrtvi su. Ke jede ovaj kruh, živjet će zavek.”
59 To je Jezuš rekel v sinagogi dok je poučaval v Kafarnaumu.
60 Zato mnogi od negvih vučenikof, kad su to čuli, rekli su: “Tvrd je ovo govor! Ke ga more slušati?”
61 Jezuš je zeznal sam od sebe da negvi vučeniki na to grundaju pa im rekel: “Kaj vas to vrieđa?
62 A kaj da vidite Sina Čovečega kak uzlazi gde je prije bil?
63 Duh je onaj koji oživljuje, a telo ne vrijedi nišče. Reči koje sem vam rekel jesu duh i život.
64 Ali ima med vami nekih koji ne veruju.” Jer je Jezuš od početka znal koji su oni kaj ne veruju i ke je taj koji će ga izdati.
65 On je rekel: “Zato sem vam rekel, da nitko ne more dojti k meni ak mu ne bude dane od Oca mojeg.”
66 Od unda su mnogi negvi vučeniki odstupili i nesu više išli s njim.
67 Unda Jezuš zapital Dvanaestoricu: “Kaj i vi hoćete otići?”
68 Odgovoril mu Šimun Petar: “Gospone, komu ćemo otići? Ti imaš reči vječnog života.
69 Mi verujemo i znamo da si ti Kristuš, Sin živega Boga.”
70 Jezuš im rekel: “Nisem li zebral sebi vas Dvanaestoricu? Ipak, jeden je od vas đavel.”
71 Govoril je o Judi, sinu Šimuna Iskariotskog, jer ga je on, jeden od Dvanaestorice, imao izdati.

Ivanove glava 7
Jezuš putuje na svetek sjenica
1 Posle tega Jezuš je obilazio Galileju. Nije štel iti po Judeji, jer su ga Židovi šteli ubiti.
2 Unda je bila blizu židovska Svetkovina sjenica.
3 Zato su mu rekla braća negva: “Otidi odavde i idi v Judeju, da i tvoji vučeniki moreju videti tvoja dela kaj ih delaš.
4 Jer nitko ne dela nišče v tajnosti dok on sam išće biti javno poznat. Ak već delaš takva dela, pokaži se svetu!”
5 Jer ni braća negva nesu verovala v nega.
6 Unda im Jezuš rekel: “Moje vreme još nije došlo, a vaše vreme je uvijek spremno.
7 Vas svet ne more mrziti, ali mene mrzi, jer ja svedočim o nemu da su mu dela zla.
8 Vi uziđite na ovu svetek Ja ne uzlazim, jer se još nije ispunilo moje vreme.”
9 Kad im je zrekel te reči, ostal je još v Galileji.
10 Ali kad su negva braća izašla na svetek, unda je očel i On, ne javno, već kak potajno.
11 Židovi su ga iskali za vreme svetka i pitali: “Gde je onaj?”
12 Unda se puno o nemu govorilo i raspravljalo med narodom. Jedni su govorili: “Dobar je!” A drugi su govorili: “Nije, nek same zavodi narod.”
13 Ipak, nitko nije o nemu slobodno govoril, zbog straha od Židova.
14 Kad je već bila polovica svetka, vlezel je Jezuš v hram i počel naučavati.
15 Židovi su se čudili ovak: “Kak ovaj poznaje Pisma kad ih nije nikad vučil?”
16 Jezuš im rekel: “Moj nauk nije od mene, nek od onoga koji me je poslal.
17 Ak ke hoće vršiti volju negvu, znat će je li je moj nauk od Boga ili govorim sam od sebe.
18 Ke veli sam od sebe, išće vlastitu slavu; a onaj ke išće slavu onoga koji ga je poslal, taj je istinit i v nemu nema nepravednosti.
19 Nije li vam Mojsije dal Zakon, a nitko od vas ne drži taj Zakon? Zakaj me hoćete ubiti?”
20 Narod mu odgovoril: “Opsjeo te zloduh koji te hoće ubiti?”
21 Jezuš im rekel: “Jedno sem delo napravil i svi se čudite.
22 Vama je Mojsije dal obrezanje; (ali to ne znači da ono dolazi od Mojsija, već od otaca), a vi na Sobotni den obrezujete človeka.
23 Ak unda človek prima obrezanje na Sobotni den da se ne prekrši Zakon Mojsijev, zakaj se ljutite na mene kaj sem na Sobotni den potpuno ozdravil človeka?
24 Prestanite suditi po vanjštini, već izrecite praveden sud!”
25 Unda su neki iz Jeruzalema rekli: “Nije li ovo onaj kega hoće ubiti?
26 A evo, on posve slobodno veli i nišče mu ne govore! Da nesu članovi Vijeća zbilja upoznali da je on Kristuš?
27 Ali ipak, mi za ovoga znamo otkud je, a Kristuš kad dojde, nitko ne bu znati otkud je.”
28 Unda Jezuš, dok je vučil v hramu, zaviknul je: “Mene poznajete i znate otkud sem; nisem došel sam od sebe, nek postoji Istiniti koji me je poslal, a vi ga ipak ne poznajete.
29 Ja ga poznajem, jer Ja sem od nega i On me je poslal.”
30 Unda su gledeli da ga uhvate, ali ipak nitko ne dene ruke na nega, jer još nije došel negev čas.
31 Mnogi su od naroda verovali v nega i govorili: “Kad dojde Kristuš, hoće li On delati više čuda nek ih je ovaj napravil?”
32 Farizeji su dočuli da to narod grunda i veli o nemu. A glavari svećenički zajedno s farizejima pošalju stražare da ga uhvate.
33 Unda im Jezuš rekel: “Ja sem još malo vremena s vami, pa unda odlazim k onomu koji me je poslal.
34 Iskat ćete me, a nećete me najti. Gde budem ja, vi nemrete dojti.”
35 Nato su Židovi med sobu rekli: “Jer ga nećemo najti, kam On misli iti ? Kaj misli pojti k Židovima razasutim med Grcima i vučiti Grke?
36 Kaj li znači reč koju je rekel: ‘Iskat ćete me, a nećete me najti i gde budem ja, vi nemrete dojti’?”
37 V posljednji den, glavni den svetka, Jezuš stojeći povika: “Ak je ke žedan, nek dojde k meni i nek pije,
38 Onaj ke veruje v mene, kak veli Sveto pismo; iz negve će nutrine poteći potoci žive vode.”
39 To je govoril za Duha, kega bi trebali primiti oni koji veruju v nega; jer Sveti Duh nije još bil dat, jer Jezuš nije još bil proslavljen.
40 Mnogi od ljudi kad su to čuli, govorili su: “Ovaj je zbilja pravi Prorok.”
41 Ovo je Kristuš, govorili su drugi. “Kaj iz Galileje dolazi Kristuš?” pitali su treći.
42 Kaj ne veli Pismo da Kristuš dolazi iz potomstva Davidova, iz mesta Betlehema, jer je tam živil David?”
43 Tak nastane podijeljenost med narodom zbog nega.
44 Neki su ga šteli uhvatiti, ali nitko ne dene ruke na nega.
45 Kad se stražari vrneju k glavarima svećeničkim i farizejima, ovi ih zapitaju: “Zakaj ga niste doveli?”
46 Stražari odgovore: “Nigdar človek nije govoril kak ovaj Človek!
47 Kaj ste i vi zavedeni?” Odgovore im farizeji.
48 Ima li ke od članova Vijeća ili od farizeja da je veroval v nega?”
49 A ova svjetina koja ne poznaje Zakona, ona je prokleta.
50 Rekel im jeden od njih, Nikodem, koji je prije došel k Jezušu:
51 Osudjuje li naš Zakon nekoga ak se prije ne sasluša i ne dozna kaj je napravil?”
52 Kaj si i ti iz Galileje?” Odgovore mu. “Ispitaj pa buš videti da iz Galileje ne ustaje nikakav prorok!”
53 I očli su svaki svojem domu.

Ivanove glava 8
Preljubnica. Jezuš svetlost sveta
1 A Jezuš je očel na Maslinsku goru.
2 A rano v jutro opet se pojavi v hramu. Sav je narod dolazio k nemu. On je sjeo i počel ih vučiti.
3 Unda pismoznanci i farizeji dopelaju neku ženu uhvaćenu v preljubu. Kad je postave između svih,
4 reknu mu: “Vučitelju, ova je žena uhvaćena v samom činu preljuba.
5 Mojsije nam je v Zakonu naredil da takve žene kamenujemo. A kaj ti veliš?”
6 To su rekli, s nakanom da ga kušaju i pronađu nekaj ščim bi ga mogli okriviti. Ali Jezuš se sagnuo i počel pisati prstom po zemlji, kak da ih ne čuje.
7 A kak su ga oni i dale ustrajno pitali, On se uspravil pa im rekel: “Onaj ke je od vas bez greha, nek prvi baci kamen na nju!”
8 Zatim se opet sagnuo i nastavil pisati po tlu.
9 A oni, kad su to čuli, pošto ih je počela peći savjest, počeli su odlaziti jeden po jeden, počevši od najstarijih. A Jezuš je ostal s ženom koja je stajala ispred svih,
10 pa kad se Jezuš uspravil, i nije videl nikega sem žene, zapital ju: “¸eno, gde su oni koji su te optuživali? Nitko te nije osudio?”
11 Nitko, Gospone,” odgovorila je ona. “Ni ja te ne osudjujem,” rekel je Jezuš. “Idi i ne greši više.”
12 Jezuš im unda ponovno progovori: “Ja sem svetlo sveta. Ke ide zmenu sigurno ne bu iti po kmici, nek će imati svetlo koje vodi v život.”
13 Ti svedočiš sam za se,” reknu mu farizeji: “tvoje svedočanstvo nije verno.”
14 Odgovoril im Jezuš i rekel: “Čak iako Ja svedočim sam za se, moje je svedočanstvo istinito, jer znam otkud sem došel i kam idem. A vi ne znate otkud sem došel ni kam idem.
15 Vi sudite po tjelesnom obliku; Ja ne sudim nikom.
16 A ak ipak sudim, moj je sud praveden, jer Ja nisem sam, nek je zmenu onaj koji me je poslal.
17 I v vašem Zakonu stoji napisano da je verno svedočanstvo dvojice.
18 Ja svedočim za se, i Otec koji me je poslal svedoči za me.”
19 Unda ga oni zapitaju: “Gde je tvoj Otec?” Jezuš je odgovoril: “Vi ne poznajete ni mene ni Oca mojeg. Kad bi mene poznavali, poznavali bi i Oca mojeg.”
20 Ove je reči rekel Jezuš v blagajni, dok je poučaval v hramu. Pa ipak, nitko ga ne uhvati, jer još nije došel negev čas.
21 Jezuš im rekel dale: “Ja odlazim, vi ćete me iskati i umrijet ćete v svojem grehu. Kam ja idem, vi nemrete dojti.”
22 Židovi su govorili: “Kaj se bu ubitl, jer je rekel: ‘Kam ja idem, vi nemrete dojti?’ ”
23 On nastavi: “Vi ste odozdol, ja sem odozgor. Vi ste od ovoga sveta, ja nisem od ovoga sveta.
24 Tak, rekel sem vam da ćete vmreti v grijesima svojim. Da, ak ne budete verovali da Ja jesam onaj, umrijet ćete v svojim grijesima.”
25 Unda ga oni zapitaju: “Ke si unda ti?” A Jezuš im rekel: “Isti onaj za kega sem vam govoril iz početka.
26 Imao bih puno tega o vama govoriti i suditi! Ali koji me je poslal, istinit je, i ja kaj sem navčil od nega, to govorim svetu.”
27 Oni nesu razumjeli da im On veli o Ocu.
28 Unda im Jezuš rekel: “Kad podignete Sina Čovečega, unda ćete saznati da Ja jesam i da nišče od sebe ne delam, već da govorim ono kaj me je Otec navčil.
29 Onaj koji me je poslal zmenu je. On me ne ostavlja samog, jer ja uvijek delam kaj je nemu po volji.”
30 Dok je to govoril, mnogi su poverovali v nega.
31 Nato je Jezuš rekel Židovima koji su mu verovali: “Ak ustrajete v mojem nauku, zaistinu ste moji vučeniki.
32 Upoznat ćete istinu, a istina će vas osloboditi.”
33 Oni nu odgovore “Mi smo potomci Abrahamovi, nigdar nikom nismo robovali. Kak ti moreš reći: ‘Postat ćete slobodni’?”
34 Zbilja, vam velim, ke got dela greh, rob je greha,” odgovoril im Jezuš.
35 Rob ne ostaje zavek v hiži. Sin ostaje zavek.
36 Unda, ak vas Sin oslobodi, zbilja budete slobodni.
37 Znam da ste potomci Abrahamovi, ali me uza sve to želite ubiti, jer moja reč ne prodire v vas.
38 Ja vam velim ono kaj sem videl kod mojeg Oca. Tak delajte i vi kaj ste vidli kod svojeg oca.”
39 Oni su mu odgovorili: “Naš je otec Abraham.” Jezuš im rekel: “Kad bi bili deca Abrahamova, postupali bi prema delima Abrahamovim.
40 Mesto tega vi želite ubiti mene, koji sam vam objavil istinu kaj sem je čul od Boga. To Abraham nije napravil.
41 Vi delate dela vašega oca.” Unda mu oni odgovore: “Mi nismo rodjeni iz preljuba. Mi mamo same Boga za oca.”
42 Jezuš im rekel: “Kad bi Bog bil vaš otec, mene bi ljubili, jer ja sem od Boga zišel i došel. Niti sem Ja došel sam od sebe, već me je On poslal.
43 Zakaj ne razmete govora Mojeg? Jer niste kadri slušati Moju reč.
44 Vi ste od đavla oca svojeg i želite vršiti želju oca svojeg. On je bil ubojica ljudi od početka i ne stoji čvrsto v istini, jer v nemu nema istine. Kad got veli laž, iz svojeg veli, jer je on lažac i otec laži.
45 Meni ne verujete, jer vam objavljujem istinu.
46 Ke će mi od vas dokazati greh? Ali ak velim istinu, zakaj mi ne verujete?
47 Ke je od Boga, prihvaća reči Bože. Vi ih zato ne prihvaćate jer niste od Boga.”
48 Unda su mu odgovorili Židovi: “Ne velimo li pravo da si Samarijanac i imaš zloduha?”
49 Jezuš je odgovoril: “Ja nemam zloduha, već poštujem svojeg Oca, a vi mene ne poštujete.
50 Ali Ja ne tražim slave svoje. Ima onaj ke je išće i sudi.
51 Zbilja, istinu vam velim, ak ke drži moju reč, on ne bu nigdar videti smrti.”
52 Unda mu Židovi reknu: “Sad znamo da si opsjednut zloduhom. Abraham je vmrl, proroci isto tak. A ti veliš: ‘Ak ke drži moju reč, ne bu nigdar okusiti smrti.’
53 Kaj si ti veći od našega oca Abrahama, koji je ipak vmrl? I proroci su pomrli. Kime se ti delaš?
54 Jezuš je odgovoril: “Ak li Ja sam sebe slavio, slava moja nije nišče. Mene slavi Otec moj, za kega vi velite da je vaš Bog.
55 A vi ga ne poznajete, dok ga Ja poznajem. I kad bih rekel ‘Ja ga ne poznajem,’ bil bih lažac kak i vi; ali Ja ga poznajem i držim reč negvu.
56 Abraham, otec vaš, treptio je od radosti v želji da vidi moj Den. Videl ga je i poveselil se.”
57 Unda mu reknu Židovi: “Nije ti još ni pedeset godina, a videl si Abrahama!”
58 Jezuš im odgovoril: “Zbilja, istinu vam velim, prije nek je Abraham bil, Ja jesam.”
59 Unda su podigli kamenje da ga bace na nega, ali Jezuš se skril i zišel iz hrama, pa očel idući između njih.

Ivanove glava 9
Farizejska sljepoća
1 Prolazeći putem opazi nekog slepca od rodjenja.
2 Pa ga zapitaju negvi vučeniki: “Vučitelju, ke je sagriješio, on ili negvi roditelji, da se slep rodil?”
3 Jezuš im rekel: “Nije sagriješio ni on ni roditelji negvi, već da bi se na nemu objavila Boža dela.
4 Dok je den, meni treba delati dela onoga koji me je poslal. Dolazi noć, kad nitko ne more delati.
5 Dokle sem Ja na svetu, Ja sem svetlo sveta.”
6 Kad je On to rekel, pljunuo na zemlju i pljuvačkom napravil blato, i pomazao blatom slepcu oči,
7 pa mu rekel: “Idi, umij se v kupelji Siloam,” (prevedeno znači Poslan.) Slepac je očel, umio se i vrnul se gledajući.
8 Unda su susjedi i oni koji su ga prije viđali, dok je bil prosjak rekli: “Nije li ovo onaj kaj je sedel i prosio?”
9 Jest on,” odgovarali su jedni. “Same mu je sličan,” govorili su drugi. “Ja sem,” tvrdio je on.
10 Nato ga oni zapitaju: “Kak su ti se otvorile oči?”
11 On e odgovoril: “Človek koji se zove Jezuš napravil je blato pa mi premazao oči i rekel mi: ‘Idi v kupalište Siloam i umij se!’ Ja sem očel, umio se i progledao.”
12 Unda ga oni zapitaju: “Gde je on?” On je rekel: “Ne znam,”
13 Odvedu k farizejima tega koji je prije bil slep.
14 A bil je Sobotni den, svetek, kad je Jezuš napravil blato i otvoril mu oči.
15 Unda ga farizeji ponovo zapitali kak je dobio vid i progledao. On im odgovoril: “Metnul mi je blato na oči, ja sem se umio, i vidim.”
16 Nato neki farizeji reknu: “Ovaj človek ne dolazi od Boga, jer ne svetkuje Sobotni den. Kak jeden človek koji je grešnik more delati ovakva čuda?” Odgovore drugi. I tak nastane podijeljenost med njima.
17 Unda ponovno zapitaju slepca: “Kaj držiš ti o onomu koji ti je otvoril oči?” Ovaj je odgovoril: “Prorok je.”
18 Ali Židovi nesu tem verovali, da je taj bil slep pa da je progledao, dok ne dozovu roditelje onoga koji je progledao,
19 Oni ih zapitaju: “Je li ovo vaš sin za kega tvrdite da se je slep rodil? Kak sad more videti?”
20 Odgovore im negvi roditelji: “Mi znamo da je ovo naš sin i da se slep rodil.”
21 A kak sad more videti, to ne znamo. Ne znamo ni ke mu je otvoril oči. Nega pitajte! Odrastao je, on će vam o sebi reći.”
22 Tak su odgovorili negvi roditelji jer su se bojali Židova, jer su Židovi već odlučili da se treba izopćiti iz sinagoge svak ke bi Jezuša priznal Kristušušom.
23 Zato su negvi roditelji odgovorili: “Odrastao je; nega pitajte.”
24 Unda po drugi put dozovu bivšeg slepca pa mu reknu: “Daj slavu Bogu! Mi znamo da je taj človek grešnik.”
25 On im odgovoril: “Je li On grešnik ili ne ja ne znam. Ali jedno znam; da sem bil slep i da sad vidim!”
26 Unda ga opet zapitaju: “Kaj ti je napravil? Kak ti je otvoril oči?”
27 Ovaj je odgovoril: “Već sem vam rekel, ali me niste poslušali. Zakaj želite opet čuti? Kaj hoćete i vi postati negvim vučenikima?”
28 Unda ga počeli vrijeđati i rekli su: “Ti si vučenik negev, a mi smo vučeniki Mojsijevi.”
29 Mi znamo da je Mojsiju Bog govoril, a otkud je ovaj, ne znamo.”
30 Odgovoril je človek i rekel im: “Pa to i jest čudnovato, kaj vi ne znate otkud je On, a meni je ipak zaistinu otvoril oči!
31 A mi znamo da Bog ne uslišava grješnike, nek da uslišava onoga koji poštuje Boga i vrši negvu volju.
32 Nigdar se nije čulo, od početka sveta, da je netko otvoril oči onomu koji je bil slep od rodjenja.
33 Kad taj človek ne bi bil od Boga, ne bi mogel nišče napraviti.”
34 Oni su mu odgovorili: “Ti koji si potpuno v grehu od rodjenja, ti da nas vučiš?” I izbace ga.
35 Jezuš je čul da su ga izbacili pa mu rekel kad ga susreo: “Veruješ li v Sina Božega?”
36 On je odgovoril: “Ke je on, Gospone, da poverujem v nega?”
37 Rekel mu Jezuš. “Već si ga videl i to je onaj koji stobu veli.”
38 Unda je on rekel “Verujem, Gospone!” Spustil se pred nega i poklonil mu se.
39 Jezuš je nastavil: “Ja sem došel na ovaj svet da ispunim zapovijed; da vidiju oni koji ne vidiju, a da oslepe oni koji vidiju!”
40 Te su reči unda čuli neki od farizeja koji su bili s njim pa ga zapitaju: “Kaj smo i mi slepi?”
41 Jezuš im rekel: “Kad bi bili slepi, ne bi imali greha. Ali sad vi velite: ‘Vidimo.’ Tak vaš greh ostaje.”

Ivanove glava 10
Dobri pastir. Jezuš na posvećenju Hrama
1 “Zbilja, istinu vam velim, ke v ovčinjak ne ulazi na vrata, već se uspinje preko na drugom mestu, lopov je i razbojnik.
2 Ali onaj ke ulazi na vrata, on je pastir ovaca.
3 Nemu vratar otvara, a ovce slušaju negev glas. On ovce svoje zove imenom pa ih izvodi van.
4 Kad got izvede svoje ovce, krene pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju negev glas.
5 Ali za strancem sigurno ne bu pojti, nek će bežati od nega, jer ne poznaju tuđega glasa.”
6 Jezuš im rekel tu prispodobu, ali oni nesu razumjeli i shvatili kaj znači ono kaj im je govoril.
7 Unda im Jezuš ponovo rekel: “Zbilja, istinu vam velim, Ja sem vrata ovcama.
8 Svi koji su došli prije mene lopovi su i razbojnici; ali ih ovce nesu slušale.
9 Ja sem vrata. Ke got uđe kroz mene, bu spašen; on će ulaziti i izlaziti i pašu nalaziti.
10 Lopov ne dolazi, sem da ukrade, da ubije i da uništi. Ja sem došel da ovce moreju imati život i da ga moreju imati v izobilju.
11 Ja sem pastir dobri. Pastir dobri daje život svoj za ovce.
12 Ali onaj koji je najamnik, koji nije pastir i komu ne pripadaju ovce, kad vidi vuka gde dolazi, ostavlja ovce i beži pa ih vuk grabi i razgoni.
13 To je zato kaj je najamnik i beži kaj mu nije stalo do ovaca.
14 Ja sem pastir dobri, znadem ovce svoje i ovce moje poznaju mene.
15 Jer kak Otec poznaje mene, tak i Ja poznajem Oca. Ja dajem život svoj za ovce.
16 Imam Ja i drugih ovaca, koje nesu iz ovoga ovčinjaka; i njih moram dopelati; i one će čuti glas moj pa bu jedno stado i jeden pastir.
17 Zato me ljubi moj Otec kaj dajem život svoj i da ga opet uzmem.
18 Nitko mi ga ne more oduzeti, nek ga Ja sam od sebe dajem. Ja imam vlast dati ga i imam vlast opet ga uzeti; to je zapovijed koju sem primio od mojeg Oca.”
19 Zbog tih reči opet nastane podijeljenost med Židovima.
20 Mnogi su od njih govorili: “Opsjednut je zloduhom, lud je; zakaj ga slušate?”
21 Drugi su govorili: “Ovo nesu reči opsjednuta zloduhom. Kaj more zloduh slepima otvoriti oči?”
22 Unda je v Jeruzalemu bil svetek Posvećenja hrama, a bila je zima.
23 Jezuš je hodal v hramu po Salomonovu trijemu.
24 Unda su ga opkolili Židovi i rekli mu: “Dokle buš nas držati v neizvjesnosti? Ak si zbilja ti Kristuš, reci nam otvoreno.”
25 Jezuš im rekel: “Rekel sem vam, a vi ipak ne verujete. Dela koja ja delam v ime Oca mojeg svedoče za mene,
26 Ali vi ne verujete, jer niste od mojih ovaca kak sem vam rekel.
27 Moje ovce slušaju glas moj. Ja ih znadem, i one idu zmenu.
28 Ja im dajem večni život. I one sigurno ne bu nigdar propasti i nitko ih ne bu oteti iz moje ruke.
29 Otec moj, koji mi ih dade, veći je od svih, i nitko ih ne more oteti iz ruke Oca mojeg.
30 Ja i moj Otec smo jedno.”
31 Ponovno Židovi uzmu kamenje da ga kamenuju.
32 Jezuš im rekel: “Pokazal sem vam mnoga dobra dela Oca mojeg; za koje me od tih dela kamenujete?”
33 Zbog dobrog te dela ne kamenujemo,” odgovore mu Židovi: “nek zbog hule na Boga i kaj se delaš Bogom, iako si same človek.”
34 Jezuš im rekel: “Ne stoji li napisano v vašem Zakonu: ‘Ja sem rekel: bogovi ste’?
35 Ak one nazva bogovima, kojima je došla reč Boža (a Pismo se ne more prekršiti),
36 kaj vi govorite onomu, kega je Otec posvetio i poslal v svet, ‘ti huliš,’ zbog tega kaj sem rekel, ‘Ja sem Sin Boži’?
37 Ak unda ne delam dela svojeg Oca, i dale mi ne verujte.
38 Ali ak ih zbilja delam, makar mi i ne verujete, verujte delima da upoznate i verujete da je Otec v meni i ja v Ocu.”
39 Unda su ga opet šteli uhvatiti, ali im izmaknu iz ruke.
40 Ponovno je očel s onu stranu Jordana, na mesto gde je Ivan prije krstil, i tam ostal.
41 Mnogi su došli k nemu i rekli: “Istina, Ivan nije napravil čuda, ali sve kaj je rekel za ovoga človeka bile je istinito.”
42 I tam mnogi poveruju v nega.

Ivanove glava 11
Jezuš uskrsuje Lazara
1 Bil je neki bolesnik, Lazar iz Betanije, iz sela Marije i sestre joj Marte.
2 A Marija kojoj je boloval brat Lazar bila je ona kaj je miomirisnom pomasti pomazala Gospona i svojom mu kosom otrla noge.
3 Sestre pošalju k Jezušu glasnika da mu reče: “Gospone, bolestan je onaj kega ljubiš.”
4 Kad je to čul Jezuš rekel je: “Ova bolest nije na smrt, već na slavu Božu, da se po njoj proslavi Sin Boži.”
5 A Jezuš je ljubil Martu, njezinu sestru i Lazara.
6 Kad je unda čul, da je on bolestan, ostal je još dva dana v istom mestu v kojem je bil.
7 Nakon tega rekel je svojim vučenikima: “Hajdemo opet v Judeju.”
8 A negvi vučeniki mu reknu: ”Vučitelju, sad su te Židovi šteli kamenovati, pa da opet ideš tam?”
9 Jezuš je odgovoril: “Nema li den dvanaest vur? Ak ke hoda po danu, ne spotiče se, jer vidi svetlost ovoga sveta.
10 A ke ide po noći, spotiče se, jer nema v sebi svetlosti.”
11 To im je rekel, a posle tega nastavil: “Naš prijatelj Lazar spava, ali ja idem da ga probudim.”
12 Vučeniki mu reknu: “Ak spava, Gospone, bu zdrav.”
13 Međutim, Jezuš je govoril o negvoj smrti, a oni su mislili da veli o običnom spavanju.
14 Unda im Jezuš rekel jednostavno: “Lazar je vmrl.
15 I ja sem radostan zbog vas kaj nisem bil tam, da porastete v veri. Ipak, hajdemo k nemu!”
16 Unda je Toma, zvani Blizanac, rekel svojim sudruzima, vučenikima: “Hajdemo i mi da vmremo s njim!”
17 A kad je Jezuš došel, našel je da Lazar već četiri dana leži v grobu.
18 Betanija je bila blizu Jeruzalema otprilike petnaest stadija.
19 I mnogi Židovi došli su te se priključili ženama oko Marte i Marije, da ih tješe zbog brata nijova.
20 Zatim Marta, čim je čula da dolazi Jezuš, izišla mu v susret; dok je Marija ostala v hiži sjedeći.
21 Unda je Marta rekla Jezušu: “Gospone, da si Ti bil tu, ne bi bil vmrl moj brat.
22 Ali i sad znam da će ti Bog dati sve kaj got zatražiš od nega.”
23 Jezuš joj rekel: “Oživjet će opet tvoj brat,”
24 Marta mu je rekla: “Znam da će uskrsnuti, o uskrsnuću, v posljednji den.”
25 Jezuš joj rekel: “Ja sem uskrsnuće i život. Ke veruje v mene, ak i vmre, živjet će.
26 Ke got živi i veruje v mene, sigurno ne bu nigdar vmrl. Veruješ li ovo?”
27 Ona mu je rekla “Da, Gospone, ja tvrdo verujem da si ti Kristuš, Sin Boži, onaj koji dolazi na svet.”
28 A kad je ona to rekla, otišla je i zovnula potiho svoju sestru Mariju ovak: “Vučitelj je došel i zove te.”
29 Čim je ona to čula, brzo se digla i otišla k nemu.
30 Jezuš nije još vlezel v selo, već je i dale bil na onomu mestu gde ga je susrela Marta.
31 Unda Židovi koji su bili s Marijom v hiži i koji su je tješili, kad su vidli da se ona tak brzo diže i izlazi, kreneju za njom, jer su bili uvereni da ona ide na grob plakati.
32 A Marija, kad je došla tam gde je bil Jezuš i opazila ga, pala mu pred noge pa mu rekla: “Gospone, da si bil tu, ne bi vmrl moj brat.”
33 Kad je spazil gde plače i gde plaču Židovi koji su došli s njom, Jezuš se potresao v duhu i uzbudio.
34 On je rekel: “Gde ste ga položili?” Oni mu reknu, Gospone, dojdi i vidi.
35 Jezuš je proplakao.
36 Nato su Židovi govorili: “ Gledaj kak ga je ljubio!”
37 Neki od njih su unda rekli: “Nije li ovaj človek, koji je slepcu otvoril oči, mogel napraviti da Lazar ne vmre?”
38 Jezuš se opet potrese v sebi pa se uputi na grob. To je bila špilja na koju je bil nalegnut kamen.
39 Jezuš je rekel: “Maknite kamen!” Marta pokojnikova sestra rekla mu: “Gospone, već zaudara, jer je već četiri dana mrtav.
40 Jezuš joj rekel: “Nisem li ti Ja rekel, da buš videti slavu Božu ak budeš verovala?”
41 Unda su odvalili kamen s mesta gde je mrtvac ležel. A Jezuš je podignul svoje oči i rekel: “Oče, zahvaljujem ti kaj si me usišel.”
42 Ja sem znal da me uvijek uslišavaš, ali ovo sem rekel zbog sveta koji je tu prisutan, da oni poveruju da si me ti poslal.”
43 Kad je to rekel, On viknul jakim glasom: “Lazare, iziđi!”
44 I zide onaj kaj je bil mrtav obavijen povojima po rukama i nogama. Lice mu je bile zamotano ručnikom. Jezuš im zapovjedi: “Razvežite ga i pustite ga da ide!”
45 Mnogi Židovi koji su došli k Mariji, kad su vidli kaj je Jezuš napravil, poveruju v nega.
46 A neki od njih su očli k farizejima pa im ispripovjedili kaj je Jezuš napravil.
47 Nato glavari svećenički i farizeji skupe Vijeće i reknu: “Kaj da radimo? Ovaj človek dela mnoga čuda.
48 Ak ga pustimo da tak nastavi, svi će verovati v nega, pa buju došli Rimljani pa nam uništiti hram i narod.”
49 Jeden od njih, po imenu Kaifa, koji je te godine bil visoki svećenik, rekel im: “Vi nišče ne znate!
50 Vi ne mislite da je za vas bolje da jeden človek vmre mesto naroda nek da sav narod propadne.”
51 To ipak nije rekel sam od sebe, nek je prorokoval, jer je bil visoki svećenik te godine, da Jezuš ima vmreti za narod,
52 a ne same za taj narod, nek da bi skupil decu Božu koji su razasuti po svetu.
53 Od tega dana gledeli su kak da ga ubiju.
54 Zato se Jezuš nije više javno kretao med Židovima, nek se povukao odatle v kraj blizu pustinje, v grad zvan Efraim, i tu je živel s svojim vučenikima.
55 Kak je bil blizu židovski svetek Pasha, iz cijele zemlje uziđu mnogi v Jeruzalem prije Pashe da se očiste.
56 Oni su iskali Jezuša i jeden drugomu govorili dok su se zadržavali v hramu: “Kaj vam se dela? Kaj sigurno ne bu dojti na svetek?”
57 Unda su glavari svećenički, skup s farizejima, izdali zapovijed da im javi ke bi doznal gde je Jezuš, kak bi ga mogli uhvatiti.

Ivanove glava 12
Marija pomazuje Jezuša
1 Šest dana prije svetka, Pashe, došel je Jezuš v Betaniju gde je stanoval Lazar kega je Jezuš vskrsnul od mrtvih.
2 Tu mu pripreme večeru na kojoj je Marta posluživala. Lazar je bil jeden od onih koji su s Jezušom sjedili za stolom.
3 Unda je Marija uzela litru nardove dragocjene i miomirisne pomasti pa Jezušu pomazala noge pa mu ih otrla svojom kosom. Kuća se napunila mirisom pomasti.
4 Unda je rekel jeden od negvih vučenikof, Juda Iskariotski, Šimunov sin, koji ga je imao izdati:
5 Zakaj se ova pomast nije prodala za trista denara pa to dalo siromasima?
6 To nije rekel kaj bi mu bile stalo do siromaha, već jer je bil kradljivac koji je držao torbu i krao kaj se v nju stavljalo.
7 Unda je Jezuš rekel: “Pusti ju! Ona ju je sačuvala za den mojeg pokopa.
8 Jer siromahe ćete uvijek imati sobu, a mene nećete imati uvijek.”
9 Unda mnogi su Židovi znali da je Jezuš tam pa su došli, ne same zbog Jezuša već da vidiju i Lazara kega je On vskrsnul od mrtvih.
10 Unda glavari svećenički odluče ubiti i Lazara,
11 jer su ih mnogi Židovi zbog nega ostavljali i verovali v Jezuša.
12 Zutrašni den jake pune ljudi koje je došlo na svetek, čuvši da dolazi Jezuš v Jeruzalem,
13 uzelo je palmine grane pa mu izašlo v susret vičući: “Hosana! ‘Blagoslovljen je onaj koji dolazi v ime Gosponovo,’ Kral Izraelov!”
14 Jezuš kad je našel magarče sjeo je na nega, kak stoji napisano:
15 Ne boj se, kćeri sionska! Evo Kral tvoj dolazi sjedeći na magarčetu.”
16 To negvi vučeniki nesu unda razumjeli; ali kad se Jezuš proslavio, unda se oni sjetili da je sve to bile o nemu napisano i da su to nemu napravili.
17 Narod koji je bil s njim kad je Lazara pozval iz groba i vskrsnul ga od mrtvih svedočil je nemu v prilog.
18 Zato mu je narod i zišel v susret jer je čul da je napravil to čudo.
19 Unda su farizeji rekli jeden drugomu: “Vidite da nišče ne postižete. Evo, cijel svet ode za njim!”
20 Med hodočasnicima, koji su došli da se klanjaju na svetek, bile je i nekih Grka.
21 Oni pristupe k Filipu, koji je bil iz Betsaide v Galileji, pa mu rekli: “Gospone, šteli bi videti Jezuša.”
22 Filip je očel to reći Andriji. Andrija i Filip su očli pa rekli Jezušu.
23 A Jezuš odgovarajući rekel im: “Došel je čas kad se bu proslaviti Sin Čoveči.
24 Zbilja, istinu vam velim, ukoliko pšenično zrno ne padne v zemlju i ne vmre, ostaje same. Ali ak vmre, rodi veliki rod.
25 Ke ljubi svoj život, bu ga zgubil; ke mrzi svoj život na ovom svetu, sačuvat će ga za život večni.
26 Ak mi ke hoće služiti, nek ide zmenu! Gde budem ja, bu tam i moj sluga. Ak mi ke služi, nega će poštivati Otec.
27 Sad mi je duša uznemirena. I kaj da velim? Oče, spasi me od ovoga časa? Ali sem zbog ovoga i došel v ovaj čas.
28 Oče, proslavi ime svoje!” Unda dojde glas s neba ovak: “Proslavil sem i opet ću proslaviti!”
29 Kad je to čul prisutni narod, rekel je da je zagrmjelo. Drugi govorili su: Anđeo mu je govoril.
30 Jezuš im rekel: “Ovaj glas nije došel zbog mene, nek zbog vas.
31 Sad je sud ovom svetu! Sad će knez ovoga sveta biti bačen van!
32 A Ja, kad budem podignut s zemlje, sve ću ljude privući k sebi.”
33 To je rekel da naznači kakvom smrću ima vmreti.
34 Narod mu odgovoril: “Mi smo iz Zakona naučili da će Kristuš ostati zavek. Kak ti moreš reći da, ‘Sin Čoveči treba da bude podignut’? Ke je taj Sin Čoveči?
35 Unda im rekel Jezuš: “Još je malo vremena svetlo med vami. Hodite dok imate svetlo, da vas ne bi osvojil mrak! Jer onaj ke ide po kmici, ne zna kam ide.
36 Dok još imate svetlo, verujte v svetlo, da postanete sinovi svetla!” To je Jezuš izgovoril, unda očel i skril se od njih.
37 Iako je tak velika čuda pred njima delal, nesu mu verovali,
38 da bi se ispunila reč koju je rekel prorok Izaija: “Gospone, ke je veroval našoj vijesti? Komu li je bila objavljena ruka Gosponova?”
39 Zato nesu mogli verovati, jer Izaija isto tak reče:
40 On im je oslepil oči i srce im je napravil tvrdim, sem da bi jedanput vidli očima svojim, i čuli ušima svojim, i da bi srcem svojim razumjeli i da bi se obratili, pa da ih ozdravim.”
41 To reče Izaija kad je videl negvu slavu i o nemu govoril.
42 Ipak su mnogi i od članova Vijeća verovali v nega. Ali zbog farizeja nesu to javno priznavali, da ne buju izbačeni iz sinagoge.
43 Jer više im je bila na srcu slava ljudska nek slava Boža.
44 Jezuš povika: “Ke veruje v mene, ne veruje v mene, nek v onoga koji me je poslal.
45 Onaj ke mene vidi, vidi onoga koji me je poslal.
46 Ja sem došel kak svetlo na svet da svak ke v mene veruje, ne bude v kmici.
47 Ak ke čuje moje reči, a ne veruje, Ja ga ne sudim, jer Ja nisem došel da sudim svet, nek da spasim svet.
48 Ke mene prezire i ne prima mojih reči, imat će svojeg suca. Reč koju sem vam navješćivao, sudit će mu v posljednji den;
49 Jer ja nisem govoril sam od sebe, nek mi je Otec, koji me je poslal, zapovedal kaj da velim i kaj da navijestim.
50 I znam da je zapovijed negva život večni. Zato, kaj ja govorim, govorim onak kak je meni Otec govoril.”

Ivanove glava 13
Jezuš proriče Petrovu zataju
1 Unda v oči svetka Pashe, Jezuš je znal da mu je došel čas i da će morati otići s ovoga sveta k Ocu, ljubeći svoje koji su na svetu, iskazao im je ljubav do kraja.
2 Po svršetku večere već je đavel metnul v srce Jude Iskariotskoga, Šimunova sina, da ga izda.
3 Jezuš je bil svjestan da mu je Otec sve predal v ruke, da je od Boga došel i da se k Bogu vraća.
4 On se ustane od večere, skinuo je s sebe ogrtač, zel ručnik i njime se opasao.
5 Zatim je ulio vode v posudu za pranje pa počel vučenikima prati noge i otirati ih ručnikom kojim je bil opasan.
6 Tak je On došel do Šimuna Petra. A Petar mu rekel: “Gospone, ti da meni pereš noge?”
7 Jezuš mu je odgovoril: “Kaj ja delam, ne moreš razumjeti sad, ali buš razumjeti posle.”
8 Petar mu rekel: “Ti meni nigdar nećeš prati noge,” Jezuš mu odgovoril: “Ak te ne operem, nećeš imati dijela zmenu.”
9 Šimun Petar mu rekel: “Gospone, ne same moje noge, nek i ruke i glavu!”
10 Jezuš mu rekel: “Ke je okupan, treba mu oprati same noge. On je potpuno čist. I vi ste čisti, ali ne svi.”
11 Znal je ke će ga izdati, zato je i rekel: “Svi niste čisti.”
12 Tak posle kad im je oprao noge, i zel svoj ogrtač, ponovno je sjeo za stol pa im rekel: “Razmete li kaj sem vam napravil?
13 Vi mene zovete Vučiteljem i Gosponom. Pravo velite, jer to jesam.
14 Unda ak Ja vaš Gospon i Vučitelj, oprao sem vama noge, i vi ih isto morate prati jeden drugomu.
15 Dal sem vam primjer da i vi delate kak sem ja napravil vama.
16 Zbilja, istinu vam velim, nije sluga veći od svojeg gospodara niti je poslanik veći od onoga koji ga šalje.
17 Ak vi to znate, blago vama ak to i delate!
18 Ne govorim o vama svima. Ja znam koje sem sebi zebral. Nek da bi se ispunilo Pismo: Onaj ke jede kruh zmenu, podiže petu svoju protiv mene.
19 To vam velim sad prije nek se dogodi, da verujete kad se dogodi da sem Ja On.
20 Zbilja, istinu vam velim, ke primi onoga kega Ja šaljem, mene prima; a ke mene primi, prima onoga koji je mene poslal.”
21 Kad je to rekel, Jezuš se potreso v duhu pa svečano izjavil: “Zbilja, istinu vam velim, jeden će me od vas izdati.”
22 Unda vučeniki pogledaju jeden drugoga, ne znajući o komu veli.
23 Jeden od negvih vučenikof bil je nagnut Jezušu do grudi, onaj kega je Jezuš ljubio.
24 Šimun Petar dade mu rukom znak da ga pita o komu veli!
25 Unda se on opet nagnuo Jezušu do grudi pa ga zapital: “Gospone, ke je taj?”
26 Jezuš je odgovoril: “To je onaj komu ću dati zalogaj kad ga umočim.” I kad umoči zalogaj, dade ga Judi Iskariotu, sinu Šimuna.
27 A posle zalogaja vlezel je v nega Sotona. Nato mu rekel Jezuš: “Kaj misliš delati, delaj brzo!”
28 Nitko od prisutnih za stolom nije shvatio zakaj mu je to rekel.
29 Neki su mislili, jer je Juda imao kesu, da mu je Jezuš rekel: “Kupi ono kaj nam treba za svetek,” ili da treba podati nekaj siromasima.
30 Juda, čim je primio zalogaj, odmah zide. A bila je noć.
31 Pa kad je on zišel, Jezuš je rekel: “Sad je proslavljen Sin Čoveči, i Bog je proslavljen v nemu.
32 Ak je Bog proslavljen v nemu, Bog će i nega proslaviti v sebi; odmah će ga proslaviti.
33 Deco moja, još sem malo vremena s vami. Iskat ćete me, ali kak već sem rekel Židovima, i vama sad velim: ‘Kam ja idem, vi nemrete dojti.’
34 Novu vam zapovijed dajem: Ljubite jeden drugoga; kak sem ja ljubil vas, ljubite i vi jeden drugoga.
35 Po tem će svi znati da ste moji vučeniki, ak imate ljubavi jeden za drugoga,”
36 Rekel mu Šimun Petar: “Gospone, kam ideš?” Jezuš mu odgovoril: “Kam ja idem, ti sad ne moreš iti zmenu, ali buš posle iti zmenu.”
37 Petar mu rekel: “Gospone, zakaj ja sad ne moreju iti za tobuj? Svoj ću život dati za te.“
38 Jezuš mu odgovoril: “Svoj buš život dati za mene? Zbilja, istinu ti velim, pevec ne bu zapjevati dok me tri puta ne zaniječeš.

Ivanove glava 14
Obećanje Duha Svetoga. Mir Kristušušov
1 Nek se ne znemiriva vaše srce! Verujte v Boga i v mene verujte!
2 V domu Oca mojeg ima puno stanova; da nije tak, rekel bi vam: Idem pripraviti mesto za vas.
3 Kad odem pa vam pripravim mesto, vratit ću se da vas uzmem k sebi da i vi budete tam gde sem Ja.
4 Tam kam Ja idem vi znate, i put vi znate.”
5 Rekel mu Toma: “Gospone, ne znamo kam ideš. Kak bi mogli poznavati put?”
6 Jezuš mu rekel: “Ja sem put, istina i život. Nitko ne more dojti k Ocu, sem preko mene.
7 Kad bi mene poznavali, poznavali bi i Oca mojeg. Vi ga već sad poznajete i vidli ste ga!”
8 Filip mu rekel: “Gospone, pokaži nam Oca, i dosta nam je!”
9 Jezuš mu rekel: “Tuliko sem vremena s vami, a ti me, Filipe, još nisi vpoznal? Onaj ke je videl mene, videl je i Oca. Pa kak unda veliš: ‘Pokaži nam Oca?’
10 Kaj ne veruješ da sem ja v Ocu i da je Otec v meni? Reči koje Ja govorim ne govorim sam od sebe; nek Otec koji boravi v meni dela svoja dela.
11 Verujte mi: ja sem v Ocu i Otec je v meni! Ak ne drukče, verujte mi zbog samih dela.
12 Zbilja, istinu vam velim, ke veruje v mene, i on će isto tak delati dela koja Ja delam. Bude delal i još veća dela od ovih, jer ja idem k Ocu.
13 I kaj got zamolite v moje ime, napravil bum, tak da se proslavi Otec v Sinu.
14 I bile kaj zamolili v moje ime, ja ću to napraviti.
15 Ak me ljubite, vršite moje zapovijedi.
16 Ja ću moliti Oca, i On će vam dati drugoga Utješitelja, tak da on ostane s vami zavek,
17 Duha istine, kega svet ne more primiti, jer niti ga vidi, niti ga poznaje. Ali vi ga poznajete, jer on boravi s vami i bu v vama.
18 Neću vas ostaviti kak siročad. Vratit ću se k vama.
19 Još malo, i svet me ne bu više videti, a vi ćete me ponovno videti, jer ja živim i vi ćete isto živjeti.
20 V taj den spoznat ćete da sem ja v svojem Ocu, vi v meni i Ja v vama.
21 Ke ima moje zapovijedi i drži ih, taj mene ljubi. A ke mene ljubi, nega će ljubiti Otec moj, Ja ću ga ljubiti i objaviti mu samog sebe.”
22 Juda (ne Iskariotski) rekel mu: “Gospone kak je to da buš se objaviti nami, a ne cijelom svetu?”
23 Odgovoril mu Jezuš: “Ak me ke ljubi, držat će moje reči. I moj će ga Otec ljubiti, k nemu ćemo dojti i kod nega se nastaniti.
24 Ke mene ne ljubi ne drži mojih reči. Reč koju slušate nije moja, već od Oca koji me je poslal.
25 Ovo sem vam sve rekel, dok sem još s vami.
26 A Utješitelj, koji je Duh Sveti, kega će Otec poslati v moje ime, On će vas navčiti svemu i podsjetiti vas na sve kaj sem vam rekel.
27 Ostavljam vam mir, moj mir Ja vam dajem, ne onakav kakav vam svet daje. Nek se vaše srce ne uznemiruje i ne boji.
28 Čuli ste me reći vam: ‘Idem i vratit ću se opet k vama.’ Kad bi me ljubili, radovali bi se kaj ‘Ja idem k Ocu,’ jer je moj Otec veći od mene.
29 Već sem vam rekel sad, prije nek se to dogodi, tak da verujete kad se dogodi.
30 Neću više puno s vami govoriti, jer dolazi knez ovoga sveta. On protiv mene ne more nišče.
31 Ali nek svet upozna da Ja ljubim Oca i da delam onak kak mi je zapovedal Otec! Ustanite! Hajdemo odavde!

Ivanove glava 15
Odnos vernika prama Jezuša
1 Ja sem pravi trs, i moj je Otec vinogradar.
2 On siječe svaku mladicu na meni koja ne rodi roda, a pročišćava svaku koja rodi rod, da rodi više roda.
3 Vi ste već čisti zbog reči koju sem vam rekel.
4 Budite v meni i Ja v vama! Kak loza ne more sama od sebe roditi roda, ak ne ostane na trsu, tak ni vi, ak ne ostanete v meni.
5 Ja sem trs, vi ste mladice. Ke ostaje v meni i Ja v nemu, rodi puno roda. Jer bez mene nemrete nišče napraviti.
6 Ak ke v meni ne ostane, bacit se bu kak mladica van i osušit se bu. Takve se potom skupe i bace se oganj, da izgore.
7 Ak ostanete v meni i ak moje reči ostaneju v vama, iščite kaj got hoćete, i bu vam.
8 Otec moj proslavit se bu time kaj ćete roditi puno roda i pokazati se mojim vučenikima.
9 Kak je i Otec mene ljubio, tak sem i ja ljubil vas; ostanite v mojoj ljubavi!
10 Ostat ćete v mojoj ljubavi ak budete držali moje zapovijedi, kak sam i ja držao zapovijedi Oca svojeg pa ostajem v negvoj ljubavi.
11 Ove sam vam stvari rekel, da radost moja ostane v vama pa da radost vaša bude potpuna!
12 Ovo je moja zapovijed: ljubite jeden drugoga kak sam Ja ljubil vas!
13 Nitko nema veće ljubavi od ove: položiti vlastiti život za svoje prijatelje.
14 Vi ste moji prijatelji ak napravite kaj vam zapovedam.
15 Od sad vas više ne nazivam slugama, jer sluga ne zna kaj namjerava delati negev gospodar. Nazval sam vas prijateljima, jer sam vam priopćio sve kaj sam čul od Oca.
16 Niste vi mene izabrali, nek sam ja zebral vas i odredil vas da idete, rodite i donosite rod i da vaš rod ostane, pa da vam dade Otec sve ono kaj got zamolite v moje ime.
17 Ovo vam zapovedam; ljubite jeden drugoga!
18 Ak vas svet mrzi, znajte da je mene mrzio prije vas!
19 Kad bi pripadali svetu, svet bi ljubil svoje. Ali, jer ne pripadate svetu, ja sem vas zebral od sveta, zato vas svet mrzi.
20 Sjetite se reči koju sam vam rekel: ‘Nije sluga veći od svojeg gospodara!’ Ak su mene progonili, i vas će isto tak progoniti. Ak su moju reč držali, i vašu će držati.
21 Ali ovo će sve protiv vas delati zbog mojeg imena, jer oni ne poznaju onoga koji me je poslal.
22 Da nisem došel i da im nisem govoril, ne bi imali greha. Ali sad nemaju isprike za svoj greh.
23 Ke mene mrzi, i mojeg Oca mrzi.
24 Da nisem med njima napravil dela kojih nitko drugi nije napravil, ne bi imali greha. Ali su sad vidli, pa ipak zamrzili i mene i mojeg Oca.
25 Ali ovo bude zato, da bi se ispunila reč napisana v nijovom Zakonu: ‘Mrzili su me bez razloga!’
26 A kad dojde Utješitelj, kega ću ja poslati k vama od Oca, još i više, Duh istine koji izlazi od Oca, On će svedočiti za mene.
27 I vi ćete isto svedočiti, jer ste zmenu od početka.

Ivanove glava 16
Djelovanje Duha Svetoga v vučenikima
1 Ovo sam vam rekel da se ne bi poko-lebali.
2 Izgonit će vas iz sinagoga. Još više! Došel bu čas kad će svaki koji vas ubije misliti da Bogu služi.
3 A to će oni delati vama, jer nesu upoznali ni Oca ni mene.
4 A rekel sam vam sve ovo, da se sjetite kad dojde vreme, da sam vam o njima govoril. Ovo vam nisem govoril od početka, jer sem bil s vami.
5 Ali sad idem k onomu koji me je poslal. I nitko me od vas više ne pita: ‘Kam ideš?’
6 Nek, jer sam vam ovo rekel, vaše se srce napuni žalošću.
7 Uza sve to istinu vam velim: vama je bolje da Ja odem, jer ak ne odem, Utješitelj ne bu dojti k vama. Ak Ja odem, poslat ću ga k vama.
8 A kad On dojde, dokazat će svetu kaj je greh, kaj je pravednost, i kaj je sud:
9 Kaj je greh, jer ne veruju v mene;
10 kaj je pravednost, jer Ja odlazim k Ocu pa me više nećete videti;
11 kaj je sud, jer je osudjen knez ovoga sveta.
12 Imao bih vam još puno tega reći, ali sad nemrete nositi.
13 Međutim, kad on dojde, Duh Istine, uvest će vas v svu istinu. On ne bu govoriti sam od sebe, već će govoriti ono kaj čuje i objavit će vam ono kaj dolazi.
14 On će mene proslaviti, jer će primiti od onoga kaj je moje i to objaviti vama.
15 Sve kaj got Otec ima, pripada meni. Zato sam vam rekel da će On uzeti od onoga kaj je moje i da će to objaviti vama.
16 Još same malo pa me nećete više videti; i opet malo, pa ćete me videti, jer Ja idem k Ocu.
17 Zatim su rekli neki od negvih vučenikof jeden drugomu: “Kaj znači ovo kaj nam On veli: ‘Još malo pa me nećete videti; i opet još malo pa ćete me vidjeti’, i, ‘jer Ja odlazim k Ocu’? ”
18 Unda, oni su govorili: “Kaj je ono o čemu On veli: ‘Još malo’? Ne znamo kaj hoće time reći.”
19 Unda Jezuš spazil da bi ga oni šteli nekaj pitati pa im rekel: “Pitate li se med sobu o onomu kaj sam štel reći, ‘još malo pa me nećete videti; i opet još malo pa ćete me vidjeti’?
20 Zbilja, istinu vam velim, vi ćete plakati i jadikovati, a svet se bu radovati. Vi ćete se žalostiti, ali se bu vaša žalost okrenuti v radost.
21 Žena je žalosna kad je v trudovima jer joj je došel čas, ali čim rodi dete, više se ne sjeća muke zbog radosti kaj je rodila človeka na svet.
22 Tak se i vi sad žalostite, ali Ja ću vas opet videti, pa se bu obradovati vaše srce i vaše vam radosti nitko ne bu moći uzeti.
23 V taj den nećete me nišče više pitati. Zbilja, istinu vam velim, ak kaj zamolite od Oca v moje ime, dat će vam.
24 Do sad niste nišče v moje ime molili. Molite i primit ćete, da vaša radost bude potpuna.
25 Ovo sam vam govoril slikovitim jezikom; ali dolazi vreme kad vam više neću govoriti slikovitim jezikom, nek ću vam govoriti jednostavno o Ocu.
26 V taj den molit ćete v moje ime, a ne velim vam da ću Ja moliti Oca za vas,
27 jer vas sam Otec ljubi, jer ste vi mene ljubili i verovali da sam zišel od Boga.
28 Ja sem zišel od Oca i došel sam na svet. I opet, sad ostavljam svet i idem k Ocu.”
29 Njegvi vučeniki su rekli: “Eto, sad govoriš otvoreno a ne slikovito v usporedbama.”
30 Sad smo sigurni da sve znaš i da ne trebaš da te ke kaj pita. Po tem verujemo da si došel od Boga.”
31 Odgovoril im Jezuš. “Da li sad verujete?”
32 Zbilja dolazi čas, da, i sad je došel, kad budete raspršeni svaki na svoju stranu i mene ćete ostaviti samega. Ali opet ja nisem sam, jer je Otec zmenu.
33 Ovo sam vam sve rekel da v meni morete imati mir. V svetu ćete imati patnju. Ali, ohrabrite se; Ja sem pobijedio svet.”

Ivanove glava 17
Jezušova visokosvećenička molitva
1 Kad je Jezuš izustil te reči, podignul je oči prema nebu pa rekel: “Oče, došel je čas! Proslavi Sina svojeg, da i Sin tvoj isto tak proslavi tebe,
2 i da, kak si mu dal vlast nad svim ljudima, On dade život večni svima koje si mu ti dao.
3 A ovo je večni život; da moreju upoznati tebe, jedino pravog Boga, i onoga kega si poslal, Jezuša Kristušuša.
4 Ja sem tebe proslavil na zemlji, svršio sam delo koje si mi dal da napravim.
5 A sad, Oče, proslavi ti mene pri sebi samega slavom koju sam imao kod tebe prije nek je postal svet.
6 Ja sem objavil ime tvoje ljudima koje si mi Ti dal iz sveta. Tvoji su bili, meni si ih dal i oni su održali tvoju reč.
7 Sad su spoznali da je sve od tebe kaj got si mi dao.
8 Jer Ja sem im dal reči koje si ti dal meni. I oni su ih primili i sigurno saznali da sam Ja od tebe zišel i verovali da si me ti poslal.
9 Ja molim za njih. Ne molim za svet, već za one koje si mi ti dao, jer su oni tvoji.
10 Sve moje pripada tebi; i sve tvoje pripada meni. Ja sem se v njima proslavio.
11 I Ja više nisem v svetu, ali su oni v svetu, dok Ja dolazim k tebi. Sveti Oče, sačuvaj v svojem imenu one koje si mi dao, da buju jedno kak smo i mi.
12 Dok sem bil s njima v svetu, čuval sam v tvojemu imenu, one koje si mi dao, i sačuval ih, pa ni jeden od njih nije propao, sem sina propasti, da bi se ispunilo Pismo.
13 Ali sad idem k tebi i ovo govorim dok sam v svetu, da oni moreju imati v sebi radost koju Ja posjedujem, v njima samima.
14 Ja sem im predal reč tvoju i svet ih zamrzio, jer više ne pripadaju svetu, kak ni ja ne pripadam svetu.
15 Ne molim te da bi ih ti zel iz sveta, već da bi ih sačuval od zla.
16 Oni ne pripadaju svetu, kak ni ja ne pripada svetu.
17 Posveti ih s tvojom istinom; tvoja je reč istina.
18 Kak si mene poslal v svet, i ja njih šaljem v svet.
19 Ja sebe samog posvećujem za njih da i oni buju posvećeni istinom.
20 Ne molim same za njih nek i za one koji će po nijovoj reči verovati v mene,
21 da svi oni buju jedno, kak si ti, Oče, v meni, i Ja v tebi, tak nek i oni v nami buju jedno, da bi svet veroval da si me ti poslal.
22 Ja sem im predal slavu koju si ti meni dao, da buju jedno kak smo i mi jedno,
23 Ja v njima a ti v meni, da i oni buju savršeno jedno, da svet upozna da si me ti poslal i da si njih ljubio, kak si mene ljubio.
24 Oče, štel bih da i oni koje si mi dao, buju zajedno zmenu gde sam i Ja, tak da oni promatraju slavu koju si mi ti dao, jer si me ljubil prije postanka sveta.
25 Oče pravedni; svet te nije vpoznal, a Ja sem te vpoznal, i ovi su spoznali da si me ti poslal.
26 Objavil sam im tvoje ime, i nadalje ću ga objavljivati, da v njima trajno bude ljubav kojom si me ljubio, i Ja v njima.”

Ivanove glava 18
Jezuš pred Anom, Kaifom i Pilatom
1 Kad je rekel te reči, Jezuš je očel s svojim vučenikima na drugu stranu potoka Kidrona, gde je bil vrt, v koji je vlezel s svojim vučenikima.
2 A Juda, izdajnik negev, poznaval je ono mesto, jer se Jezuš često tam sastajao s svojim vučenikima.
3 Unda je Juda zel četu i stražu koje su mu dali glavari svećenički i farizeji pa stigao tam s svjetiljkama, zubljama i oružjem.
4 A Jezuš, koji je znal sve kaj mu se treba dogoditi, stupi naprijed pa ih zapital: “Kega iščete?”
5 Oni su mu odgovorili: “Jezuša Nazarećanina. Jezuš im rekel: “Ja sem on,” A s njima je stajal i negev izdajnik Juda.
6 Kak im Jezuš rekel: “Ja sem!” Oni su uzmaknuli i pali na zemlju.
7 Unda ih On ponovo zapital: “Kega iščete?” Oni reknu: “Jezuša Nazarećanina,”
8 Rekel sam vam da sam Ja,” odgovoril im Jezuš. “Unda, ak mene iščete, pustite ove da odu!”
9 To se dogodilo da bi se ispunila reč koja veli: “Nisem izgubil ni jednoga od onih koje si mi poveril.”
10 Unda Petar izvuče mač koji je imao s sobu pa udaril slugu visokog svećenika i odsekel mu desno uho. A slugi je bile ime Malko.
11 Nato je Jezuš rekel Petru: “Dene imač v korice! Kaj da ne pijem čašu koju mi je pružio Otec?”
12 Unda četa vojnika i zapovjednik i židovske sluge uhvate Jezuša i svežu ga,
13 pa ga odvedu najprije k Ani, jer on je bil tast Kaifi, koji je bil visoki svećenik te godine
14 Kaifa je bil onaj koji dade Židovima savjet: Bolje je da jeden človek vmre mesto naroda.
15 Šimun Petar s drugim vučenikom išel je za Jezušom. Taj vučenik bil je poznat visokom svećeniku pa je vlezel s Jezušom v palaču visokoga svećenika.
16 A Petar ostane vani, pred vratima. Unda zide onaj drugi vučenik koji je bil poznat visokom svećeniku, progovori s vrataricom i uvede Petra.
17 Uto sluškinja, vratarica, rekla je Petru: “Kaj nisi i ti jeden od vučenikof ovoga človeka?” On je rekel “Nisem,”
18 A tu su stajale sluge zajedno s stražarima, koji su naložili ogenj jer je bile studeno, pa se grijali; i Petar je tu stajal s njima i grijao se.
19 Visoki svećenik zapital Jezuša o negvim vučenikima i negvoj nauci.
20 Jezuš mu odgovoril: “Ja sem javno govoril svetu. Ja sem uvijek vučil v sinagogi i v hramu gde se skupljaju svi Židovi. Nišče nisem rekel tajno.
21 Zakaj mene pitaš? Pitaj one koji su čuli kaj sam im govoril. Gle, oni znaju kaj sam ja govoril.”
22 Kad je to rekel, jeden od prisutnih stražara depil je Jezuša dlanom po obrazu i rekel je: “Kaj tak ti odgovaraš visokom svećeniku?”
23 Jezuš mu odgovoril: “Ak sam zlo rekel, dokaži da je zlo! Ak li sam dobro rekel, zakaj me udaraš?”
24 Unda ga Ana poslal svezanog visokom svećeniku Kaifi.
25 A Šimun Petar stajal je tam i grijao se. Tak ga unda neki od njih zapitaju: “Kaj nisi i ti od negvih vučenikof?” On zanijeka to: “Ja nisem.”
26 Jeden od slugu visokog svećenika, koji je bil rođak onoga kom je Petar odsekel uho, rekel mu: “Nisem li te videl v vrtu s njim?”
27 Unda Petar ponovno zanijeka, a pevec odmah zapeval.
28 Unda Jezuša odvedu od Kaife v sudsku dvoranu, a to je bile rano v jutro. Ali oni sami nesu ušli v sudsku dvoranu, da se ne bi onečistili i da bi mogli jesti pashalnu večeru.
29 Zato Pilat zide k njima pa ih zapital: “Kakvu optužbu iznosite protiv ovoga človeka?”
30 Oni su mu odgovorili: “Kad on ne bi bil zločinac, mi ga ne bi tebi predali.”
31 Pilat im rekel: “Uzmite ga vi pa mu sudite po svojem Zakonu!” Židovi su mu odgovorili: “Nami nije dopušteno po Zakonu nikega ubiti.”
32 To se dogodi da bi se ispunila Jezušova reč kojom je označio kakvom smrću ima vmreti.
33 Zatim je Pilat vlezel ponovno v sudsku dvoranu, dozva Jezuša pa ga zapital: “Jesi li ti kral židovski?”
34 Jezuš mu odgovoril: “Govoriš li ti to sam od sebe ili su ti to drugi rekli za mene?”
35 Jesam li ja Židov?” Odgovoril Pilat. “Tvoj narod i glavari svećenički predali su te meni. Kaj si napravil?”
36 Jezuš je odgovoril: “Moje kralevstvo ne pripada ovom svetu. Kad bi moje kralevstvo pripadalo ovomu svetu, moje bi se sluge borile da ne budem predan Židovima. Ali moje kralevstvo nije odavde.”
37 Unda, unda, jesi li ti kral”? Rekel mu Pilat. Jezuš mu odgovoril “Ti pravo veliš da sem Ja Kral. Ja sem se zato rodil i zato sam došel na svet da svedočim za istinu. Svaki onaj ke je prijatelj istine sluša moj glas.”
38 Kaj je istina?” Zapital ga Pilat. I kad je to rekel, ponovo je zišel k Židovima pa im izjavil: “Ja ne nalazim na nemu nikakve krivnje.
39 A kod vas je običaj da vam nekoga pustim o svetkui Pashi. Zato, hoćete li da vam pustim krala židovskoga?”
40 Nato oni poviču ovak ovo: “Ne nega, nek Barabu!” A Baraba je bil razbojnik.

Ivanove glava 19
Jezuš osudjen. Jezuš na križu. Smrt i pokop
1 Unda Pilat zeme Jezuša i zapovjedi da ga bičuju.
2 Zatim su vojnici ispleli krunu od trnja, metnuli mu ju na glavu i ogrnuli ga skrletnim plaštem.
3 Potom bi mu govorili: “Zdravo, kralu Židovski!” I još ga udarali po obrazima.
4 Pilat je ponovno zišel pa im rekel: “Evo ga izvodim pred vas da znate da ja na nemu ne nalazim nikakve krivnje!”
5 Unda Jezuš zide noseći trnovu krunu i skrletni plašt. Pilat im rekel: “Evo človeka!”
6 Kak ga opaze glavari svećenički i službenici poviču: “Razapni ga! Razapni ga!” Pilat im rekel: “Uzmite ga vi i razapnite! Ja na nemu ne nalazim krivnje.”
7 Židovi su mu odgovorili: “Mi mamo Zakon i po tem Zakonu mora vmreti, jer se delal Sinom Božim.”
8 Kad je Pilat čul tu reč, još se više uplašio,
9 pa se ponovno vrne v sudsku dvoranu i zapital Jezuša: “Otkud si?” Ali Jezuš mu nije dal odgovora.
10 Unda mu Pilat rekel: “Kaj meni ne odgovaraš? Ne znaš li ti da ja imam vlast osloboditi te i da imam vlast razapeti te?”
11 Jezuš mu odgovoril: “Ne bi imao nada mnom nikakve vlasti, kad ti ne bi bile dano odozgor. Zato je onomu, koji me je tebi predao, veći greh.”
12 Otada je Pilat nastojao da ga oslobodi, ali Židovi su vikali rekli su: “Ak ovoga oslobodiš, nisi prijatelj caru! Jer svak ke se dela kralem protivi se caru.”
13 A Pilat kad je čul te reči, izveo je Jezuša pa sjeo na sudačku stolicu na mesto kaj se zove Lithostrotos, a hebrejski Gabbatha.
14 A bil je den priprave za Pashu, oko šeste vure. I Pilat je rekel Židovima: “Evo vam vašega krala!”
15 A oni su vikali: “Smakni ga! Smakni ga! Razapni ga!” Rekel im Pilat: “Vašega krala da razapnem?” Odgovorili su glavari svećenički: “Mi nemamo drugoga krala sem cara!”
16 Unda ga Pilat predal njima da se razapne. I oni su izveli Jezuša i odveli ga.
17 A on, noseći svoj križ, očel je naprijed na mesto koje se zove Lubanja, a hebrejski Golgota.
18 Tu su razapeli nega i još dvojicu s njim: jednoga s jedne, drugoga s druge strane, a Jezuša v sredini.
19 A Pilat je napisal natpis i metnul ga na križ. Bile je napisano: Jezuš Nazarećanin, kral židovski.
20 Taj su natpis čitali mnogi Židovi, jer je mesto na kom je Jezuš bil razapet bile blizu grada. Bile je napisano hebrejski, latinski i grčki.
21 Nato glavari svećenički Židova reknu Pilatu: “Nemoj napisati ‘Kral Židova’, nek: ‘On je rekel: Ja sem kral Židova.’’
22 Pilat je odgovoril: “Kaj sam napisao, ostaje napisano!”
23 A vojnici, kad su razapeli Jezuša, uzeli su negve haljine i razdijelili ih na četiri dijela; svakomu vojniku po jeden djel, i negvu donju haljinu. Ali kak nije bila šivana, već sva otkana od vrha do dna.
24 Oni zato reknu metsobu: “Ne parajmo je, već bacimo za nju kocku komu će pripasti!” To se dogodi da bi se ispunila reč Pisma: ‘Razdijelili su med sebe haljine moje; i za odjeću moju, bacali kocku.’ Eto, tak su postupali vojnici.
25 Kod Jezušova križa stajale su negva mati i sestra negve matere, Marija Kleofina, i Marija iz Magdale.
26 Kad je Jezuš spazil mater i blizu nje vučenikof kega je osobito ljubio, rekel je svojoj majci: “¸eno, evo ti sina!”
27 Zatim je rekel svojem vučeniku: “Evo ti matere!” I od tega časa taj vučenik zel ju v svoju hižu.
28 Posle tega Jezuš, svjestan da je već sve svršeno, reče, da bi se ispunilo Pismo: “Žedan sam.”
29 A tu je bila posuda puna octa; a oni su unda nataknuli na isopovu stabljiku spužvu punu octa i primaknuli ju k Jezušovim ustima.
30 Nakon tega kad je Jezuš primio ocat, rekel je: “Svršeno je!” pa naklonil glavu i predal duh.
31 Nadalje kak je bil den Priprave prije svetka, a da tjelesa ne ostaneju na križu na Sobotni den (jer je bil veliki svetek na Sobotni den,) zamole Židovi Pilata da se razapetima prebiju noge i da se skinu i uzmu.
32 Unda su vojnici došli i prebili noge prvomu i drugomu koji su bili razapeti s Jezušom.
33 Kad su došli k Jezušu i vidli da je već mrtav, nemu nesu prebili noge,
34 nek jeden od vojnika kopljem mu probode bok, pa odmah poteče krv i voda.
35 Onaj koji je ovo videl svedoči, negvo je svedočanstvo istinito i on zna da veli istinu, tak da vi trajno verujete.
36 A to se sve dogodilo da bi se ispunilo Pismo: “Ni jedna negva kost ne bu se prelomiti.”
37 A na drugom mestu Pismo veli: “Buju gledeli ća onoga kega su proboli.”
38 Posle tega došel je Josip iz Arimateje, koji je bil vučenik Jezušov, ali tajno zbog straha od Židova, i zamoli Pilata da zeme Jezušovo telo. I Pilat mu dopusti. Nato je Josip došel i zel negvo telo.
39 Unda je došel i Nikodem. To je onaj koji je prije k Jezušu došel po noći. On je donesel smjesu od oko stotinu libri smirne i aloje.
40 Unda su uzeli Jezušovo telo pa ga, prema židovskom običaju sahranjivanja, zavili v dugačko laneno platno natopljeno mirodijama.
41 A na mestu gde je bil razapet bil je vrt i v vrtu novi grob, v koji još nitko nije bil položen.
42 Tu unda zbog židovskega svetka Priprave, a kak je grob bil blizu, tam su položili Jezuša.

Ivanove glava 20
Jezuš se javil Mariji Magdaleni, i vučenikima
1 V prvi den tjedna, jako rano v jutro dok je još bila kmica, došla je do groba Marija iz Magdale i opazila da je kamen odmaknut s groba.
2 Unda je ona otrčala i došla k Šimunu Petru i drugomu vučeniku, kega je Jezuš osobito ljubio, pa im rekla: “Oni su uzeli Gospona iz groba i ne znamo kam su ga metnuli.”
3 Nato je izašao Petar s drugim vučenikom pa se uputili na grob.
4 Tak su obojica trčala zajedno, ali je drugi vučenik trčal brže od Petra pa je prije došel na grob.
5 A on je zavirio unutra i spazil povoje od lanena platna gde leže, ali nije vlezel nutra.
6 Zatim je stigao i Šimun Petar sljedeći ga pa vlezel v grob i videl povoje od lanena platna gde leže,
7 ručnik kaj je bil Jezušu oko glave, nije ležel skup s povojima od lanena platna, već je bil smotan na jednom mestu sam.
8 Iza tega vlezel nutra i drugi vučenik, onaj kaj je prvi došel na grob, pa videl i poveroval.
9 Jer još nesu razumjeli Pisma, da je trebalo da Jezuš uskrsne od mrtvih.
10 Unda se vučeniki opet vrnuli svojim kućama.
11 A Marija je ostala vani pokraj groba i plakala; i tak, dok je plakala sagnula se i nadvirila v grobnicu,
12 i vidjela dva enđela sjedeći v belim haljinama na mestu gde je ležalo telo Jezušovo, jeden do glave, a drugi do nogu.
13 Unda su joj oni rekli: “Ženo, zakaj plačeš? ona im odgovorila: “Zato kaj su odnijeli mojeg Gospona, a ja ne znam kam su ga položili.”
14 I kad je ona to izrekla, obazrela se nazaj i ugledala Jezuša gde stoji. Ali nije znala da je to Jezuš.
15 Jezuš joj rekel: “Ženo, zakaj plačeš? Kega iščeš?” Ona misleći da je to vrtlar, zapitala ga: “Gospone, ak si ga ti odnio odavde, reci mi kam si ga položio da odem i uzmem ga.”
16 Jezuš joj rekel: “Marijo!” On se okrenula i rekla: “Rabbuni!” (Kaj hebrejski znači: Vučitelju).
17 Jezuš joj rekel: “Nemoj me duže držati, jer Ja još nisem vzišel k Ocu, nek idi k braći mojoj i reci im: ‘Ja uzlazim svojem Ocu i vašem Ocu, svojem Bogu i vašem Bogu.’ ”
18 Marija iz Magdale je otišla i javila vučenikima da je vidjela Gospona i da joj je On to sve rekel.
19 Unda uvečer istog dana, kak je bil prvi den v tjednu, dok su vrata kuće gde su bili vučeniki bila zatvorena zbog straha od Židova, došel je Jezuš, stal između njih pa im rekel: “Mir s vami!”
20 Kad je On to rekel, pokazal im je svoje ruke i svoj bok. I vučeniki se poveselili kad su vidli Gospona.
21 Zatim im ponovno rekel: “Mir s vami! Kak je i mene poslal Otec, tak i ja šaljem vas.”
22 Posle tih reči dahnuo je v njih i rekel im: “Primite Duha Svetoga!”
23 Kojima got oprostite grehe, oprošteni su im; a kojima grehe zadržite, zadržani su im.”
24 A Toma, zvani Blizanac, jeden od Dvanaestorice, nije bil s njima kad je došel Jezuš.
25 Drugi su mu vučeniki rekli: “Vidli smo Gospona.” A Toma im odgovoril: “Dok ne vidim na rukama negvim znak od čavala i ne metnem prst svoj v mesto od čavala i ne metnem ruku svoju v negev bok, neću verovati.”
26 Posle osam dana negvi vučeniki bili su ponovno unutra i Toma s njima. Dok su vrata bila zatvorena, došel je Jezuš, stal pred njih pa rekel: “Mir s vami!”
27 Zatim je rekel Tomi: “Pruži prst svoj sim: i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni je v moj bok pa ne budi više nevernik, nek veruj!”
28 A Toma je odgovoril: “Gospon moj i Bog moj!”
29 Jezuš mu rekel: “Toma, zato jer me vidiš, veruješ. Blago onima koji će verovati, a da nesu vidli.”
30 Mnoga je druga čuda napravil Jezuš pred svojim vučenikima, koja nesu opisana v ovoj knigi.
31 Ali ova su opisana, i to zato da vi trajno verujete da je Jezuš Kristuš, Sin Boži, i da verujući morete imati život v negvu imenu.

Ivanove glava 21
1 Posle tega ponovno se pokazal Jezuš učenicima na obali Tiberijadskog mora. A ovak se je pokazal:
2 Šimun Petar, Toma zvani Blizanac, Natanael iz Kane Galilejske, Zebedejevi sinovi i još druga dvojica negvih vučenikof bili su na okupu.
3 Njima je rekel Šimun Petar: “Ja idem loviti ribu.” Oni mu odvrate: “Idemo i mi stobu,” Nato su odmah zišli i ušli v lađicu, ali te noći nesu ulovili nišče.
4 Ali kad je došlo jutro, stajal je Jezuš na obali, ali vučeniki još nesu znali da je to Jezuš.
5 Unda im Jezuš rekel: “Deco, imate li kaj za jesti?” Oni su mu odgovorili: “Nemamo,”
6 A On im rekel: “Bacite mrežu na desnu stranu lađice i nekaj ćete najti,” Oni je unda bace, ali unda već je nesu mogli izvući zbog mnoštva riba.
7 Nato vučenik kega je Jezuš osobito ljubil rekel Petru: “Pa to je Gospon.” Kak je Petar čul da je to Gospon, zagrnuo se gornjom haljinom (jer ju je bil skinuo) pa skočio v more.
8 Ali drugi vučeniki su unda došli s lađicom, jer nesu bili daleko od kopna, otprilike kojih dvjesto lakata, vukući mrežu s ribama.
9 Unda čim su zišli na kopno, opazili su tam razgorjelu žeravu ognja i na njoj ribu i kruh.
10 Rekel im Jezuš: “Donesite od riba kaj ste ih sad uhvatili.”
11 Uspe se v lađicu Šimun Petar pa izvuče na kopno mrežu krcatu velikih riba: stotinu pedeset i tri ribe. Iako ih je bile tuliko puno, mreža se nije rastrgla.
12 Rekel im Jezuš: “Dojdite i doručkujte!” Nitko se od vučenikof nije usudio pitati ga: “Ke si ti?” Jer su znali da je Gospon.
13 Jezuš se primakne, zeme kruh pa im ga dade; ribu isto tak.
14 To se već treći put Jezuš pokazal svojim vučenikima otkada je vskrsnul od mrtvih.
15 Pošto su doručkovali, Jezuš zapital Šimuna Petra: “Šimune, sine Jonin, ljubiš li me više nek ovi?” On mu odgovoril: “Da, Gospone, ti znaš da te ljubim.” Rekel mu Jezuš. “Pasi jaganjce moje.”
16 I zapital ga opet po drugi put: “Šimune, sine Jonin, ljubiš li me?” On mu rekel: “Da, Gospone, ti znaš da te ljubim”. “Pasi ovce moje! Rekel mu Jezuš.”
17 I zapital ga treći put: “Šimune, sine Jonin, ljubiš li me?” Ražalostil se unda Petar kaj ga je zapital po treći put: “Ljubiš li me?” pa mu rekel: “Gospone, ti znaš sve. Ti znaš da te ljubim.” Rekel mu Jezuš: “Pasi ovce moje!
18 Zbilja, istinu ti velim, kad si bil mlađi, opasival si se sam i hodio kam si štel. Ali kad ostariš, raširit buš ruke svoje, i drugi će te opasivati i voditi kam ti ne želiš.”
19 To je rekel da označi kakvom će smrću proslaviti Boga. Kad to izgovori, rekel mu: “Pojdi s menu.”
20 Petar se obazreo i videl gde za njima ide vučenik kega je Jezuš osobito ljubio; onaj koji se na večeri naslonio na Jezušove grudi i zapital: “Gospone, ke je onaj koji te ima izdati?”
21 Kad ga spazil, Petar je rekel Jezušu: “Gospone, a kaj bu s tim človekom?”
22 Jezuš mu odgovoril: “Ak hoću da on ostane dok opet ne dojdem, kaj je tebi do tega? Ti idi zmenu.”
23 Zato se pronio med braćom glas da onaj vučenik ne bu vmrl. A Jezuš nije rekel: Ne bu vmrl, nek: “Ak hoću da on ostane dok opet ne dojdem, kaj je tebi do tega?”
24 Ovo je taj vučenik kaj svedoči za ovo i napisal ovo. I znamo da je istinito negvo svedočanstvo.
25 A ima i puno drugoga kaj je napravil Jezuš, i kad bi se sve to napisalo redom, mislim da ne bi ni v cieli svet stale knige koje bi se napisale. Amen.